Rusija skinula oznaku državne tajne sa sporazuma "Molotov-Ribentrop"

[Dreadnought]

23. avgust 2009.
London -- "Gardijan" piše da je Rusija skinula oznaku državne tajne sa dokumenata o paktu nacističkog nemačkog režima i sovjetskih komunističkih vlasti iz avgusta 1939.

Namera Moskve je, kako je naveo "Gardijan" je, uprkos tome što je taj sporazum o podeli Poljske i drugih suverenih zemalja Evrope, 1989. godine osudio tadašnji sovjetski parlament, sada pokuša da nekako opravda okupaciju Istočne Evrope u Drugom svetskom ratu kako bi poduprla tvrdnje da se ruska "sfera interesa" širi na susedne, sada samostalne države.

Taj pakt su pre 70 godina potpisali tadašnji šefovi diplomatija dve zemlje - Vjačeslav Molotov i Joakim fon Ribentrop. Sporazum je "kupovao vreme Kremlju" pred početak Drugog svetskog rata nakon što je Zapad, aminovajući Hitlerovu podelu Češke, "izdao SSSR", rekao je novinarima u Moskvi bivši zvaničnik ruske tajne službe KGB, piše "Gardijan".

Taj KGB-ovac je rekao da je namera Zapada bila da Hitlerove snage "usmeri ka istoku Evrope", i da "nikome osim SSSR nije bilo stalo do spasavanja baltičkog regiona", preneo je Bi-Bi-Si.

Nekadašnji zvaničnik tajne službe rekao je, izazivajući zgražavanje zvaničnika u tim zemljama, da su Estonija, Litvanija i Letonija "dobrovoljno pristale na sovjetsku dominaciju", tvrdeći da nikakve okupacije istočnoevropskih zemalja nije bilo, piše "Gardijan".

List je ocenio da je osnovna namera ruskih vlasti da na osnovu istorijskih dokumenata dokažu postojanje "zone specijalnih interesa" oko ruskih granica, uprkos oštrom protivljenju političara i istoričara iz susednih zemalja, koji su izjavili da su tvrdnje o nepostojanju okupacije "sramne".

Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Iz novog ugla

Staljin i Hitler ruku pod ruku

23/08/2009
Pre tačno sedamdeset godina u Moskvi je potpisan pakt o nenapadanju između Sovjetskog Saveza i Trećeg rajha i svet se našao na korak od početka velikog rata.

^{„Poslednje vesti” u „Politici” 23. avgusta 1939:
Potpisan je pakt između Staljina i Hitlera}
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Trostubačni naslov objavljen preko cele prve strane našeg lista, na današnji dan pre sedamdeset godina, 23. avgusta 1939. godine, nosio je u sebi sve karakteristike prvorazredne senzacije.

„Nemačka i Sovjetska Rusija danas u Moskvi pristupaju otvorenim pregovorima za zaključenje pakta o nenapadanju”, javila je „Politika”.

Dva ljuta protivnika, Hitler i Staljin, preko noći su okrenuli list, uhvatili se ruku pod ruku i otvorili put ministrima spoljnih poslova SSSR-a i Trećeg rajha, Vjaćeslavu Molotovu i Joakimu fon Ribentropu, da u Moskvi potpišu senzacionalni dokument kojim je potvrđeno da onemoćala evropska demokratija nije davale prave odgovore na Hitlerove agresivne i osvajačke ambicije od njegovog dolaska na vlast 1933. godine.

Hitler je već u oktobru 1933. istupio iz Lige naroda i ugovora o razoružanju, ali je pristupio paktu Italije, Francuske i Velike Britanije. Sledeće godine je sklopio ugovor o nenapadanju s Poljskom, a SSSR je pristupio Ligi naroda.

Ideja o formiranju evropskog antifašističkog fronta u kome bi Kraljevina Jugoslavija imala važnu ulogu propala je sa ubistvom kralja Aleksandra i Luja Bartua u Marseju 9. oktobra 1934, ali je u maju 1935. Francuska sklopila pakt sa SSSR-om o međusobnoj pomoći.

Uistinu je taj dokument bio nedonošče. Britanija je potpisala pomorski sporazum s Nemačkom kršeći Versajski ugovor, dok je Italija, protivno odredbama Lige naroda, okupirala Etiopiju.

Hitler je u martu 1935. uveo obaveznu vojnu službu, a tačno posle godinu dana njegove trupe su umarširale u demilitarizovanu Rajnsku oblast. U julu 1936. Franko je digao pobunu protiv republikanske vlade u Španiji, što je vodilo zaoštravanju konflikta između fašizma i komunizma u Evropi.

Za Hitlera je taj rat bio dobrodošli poligon, koristan trening za Luftvafe, kako je to konstatovao Gering, čiji su taktički bombarderi „štuke” razorili Gerniku.

Istovremeno je Staljin u tom ratu isprobavao efikasnost Kominterne i njenih internacionalnih brigada, ali i rad svojih tajnih službi koje su delovale na strani Španske republike.

U novembru 1936. Nemačka i Japan su potpisali Antikominterna pakt, za borbu protiv komunizma, a u martu 1938. Hitler je napao i anektirao Austriju. Minhenskim sporazumom Velike Britanije, Francuske, Italije i Nemačke od 30. septembra 1938. Sudetska oblast je na tanjiru isporučena Hitleru, s kojim je premijer Čemberlen dodatno potpisao svojeručno skiciranu britansko-nemačku deklaraciju o prijateljstvu. Sličnu deklaraciju su u decembru potpisali i Francuska i Nemačka, čime je put za čerupanje Čehoslovačke bio otvoren.

Po naredbi iz Berlina, Slovačka se proglasila nezavisnom 14. marta 1939, Hitlerove trupe sutradan su umarširale u Prag, a Italija je uskoro okupirala Albaniju.

Kršeći odredbe Versajskog ugovora, Hitler se ustremio i na slobodni grad Dancig (Gdanjsk) na poljskoj teritoriji, koji je bio pod upravom Lige naroda.

Prevratnički događaji su imali izuzetno ubrzanje, a javnost je sa strepnjom, iz dana u dan, pratila to munjevito kotrljanje niz tobogan istorije, na čijem se dnu nazirao zjapeći ponor velikog ratnog sukoba.

„Politika” je nastojala da o svemu tome izveštava što pouzdanije, iako su ključni igrači bili totalno zatvoreni za javnost.

Naš list je 16. avgusta izvestio da se u Moskvi vode pregovori između britanske i francuske vojne misije s predstavnicima sovjetskog Generalštaba, uz naglasak da „sovjetska štampa i dalje ćuti a i od učesnika konferencije ne može se ništa saznati o sadržini razgovora”.

Samo nekoliko dana ranije, 12. avgusta, Treći Rajh i SSSR su započeli vojne pregovore u Moskvi, a onda je Ribentrop po podne 23. avgusta 1939. stigao u Moskvu. Posle samo nekoliko sati, na zaprepašćenje celog sveta, Moskva i Berlin su potpisali ugovor o prijateljstvu i nenapadanju.

Potpisivanjem pakta Molotov–Ribentrop, svet se našao na korak od početka Drugog svetskog rata. Hitlerov napad na SSSR 22. juna 1941. označio je u tom ratu prevrat, uvod u poraz Sila osovine i pobedu antihitlerovske koalicije četiri godine kasnije.


Tajni protokol

Sporazum Molotov–Ribentrop imao je i tajni protokol kojim su SSSR i Nemačka podelili sfere interesa, tako da su SSSR-u pripale Finska, Estonija i Letonija, a Nemačkoj Litvanija. Poljska je podeljena duž linije Narev–Visla–San.

Slobodan Kljakić
Izvor: Politika online