Iskustva ukrajinskih sistema RV i PVO tokom SVO u Ukrajini

[Kubovac]

Nastavak nemačke pomoći ukrajinskoj PVO

Nemačka je Ukrajini predala još jedan paket pomoći koji obuhvata isporuku još 3 samohodna artiljerijska sistema PVO Gepard

Ukupan broj Geparda prebačenih iz Nemačke sada je porastao na 46 jedinica.

Takođe, vredi podsetiti da je zvanični Berlin 10. oktobra najavio prilično obimne planove za jačanje ukrajinske PVO. Konkretno, bilo je reči o prenosu raketnog sistema PVO „Patriot“, koji bi trebalo da postane treći u Oružanim snagama Ukrajine, ali će do stvarnog prenosa kompleksa doći tek nakon završetka obuke posada, otprilike – početkom 2024. godine.

Takođe do kraja meseca – planirana je isporuka po jednog sistema PVO srednjeg dometa IRIS-T SLM i sistema PVO kratkog dometa IRIS-T SLS, kojom će njihov broj povećati na tri, odnosno dva.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Nemački mediji: Ukrajina nema uvek dovoljno municije za odbranu od ruskh vazdušnih udara

Krajem prošle godine Rusija je izvela žestoke vazdušne napade na Ukrajinu dronovima i raketnim projektilima i većinu njih ukrajinska protivvazdušna odbrana je uspela da obori, međutim municije za sisteme PVO nema uvek dovoljno, piše Dojče vele.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski mesecima je upozoravao na masovne ruske vazdušne udare tokom zime, ali već tokom kasne jeseni, Rusija je sve više koristila dronove, da bi 29. decembra izvela najveći napad od početka rata sa više od 100 različitih projektila i čitavim rojevima dronova.

Decembar je mesec sa rekordnim brojem od 700 napada dronovima, a cilj napada nije bio samo glavni grad, već i veliki gradovi Harkov, Dnjepar, Odesa, Herson i Lavov.

Broj ukrajinskih žrtava mogao je biti mnogo veći, ali je protivvazdušna odbrana uspela da obori većinu projektila i dronova, a prema ukrajinskim informacijama, presretnute su i oborene čak i najsavremenije ruske hipersonične rakete tipa Kinžal.

Ukrajina mora da zaštiti i svoje trupe na frontu dugom više od hiljadu kilometara, kao i vojne i civilne objekte duboko u unutrašnjosti zemlje i zato često mora da štedi PVO municiju.

Skuplji zapadni PVO sistemi obično se koriste samo protiv ruskih raketnih projektila u unutrašnjosti zemlje.

Za odbranu od iranskih bespilotnih letelica tipa Šahed 136 koje lansira ruska vojska koriste se, između ostalog, protivavionski tenkovi Gepard koje je isporučila Nemačka, a protiv ruskih vazduhoplovnih udara koriste se i takozvane mobilne grupe.

To su uglavnom ukrajinski vojnici na pikap-vozilima, naoružani lakim prenosivim sistemima protivvazduhoplovne odbrane ili čak samo mitraljezima.

Zahvaljujući podršci Zapada, Ukrajina je posebno jaka u protivvazduhoplovnoj odbrani, međutim, postoji i velika slabost, jer svim sistemima je zajedničko to što nema dovojno projektila.

-Mi danas ne proizvodimo municiju za protivvazduhoplovnu odbranu, a potrebne su velike količine za obaranje projektila i dronova, objasnio je portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurij Ihnat.

On ukazuje da su moderne zapadne rakete, poput onih za američke PVO sisteme Patriot, skupe, tehnički složene i proizvode se sporo.

Osim toga, trenutno gotovo da nema pomoći iz SAD jer republikanci u Kongresu blokiraju dodatni paket pomoći vredan više milijardi dolara.

Ostaje tajna koliko Ukrajina još ima protivvazduhoplovnih raketa da odbije nove ruske napade.

Najnovija dejstva ne daju razloga za pretpostavku da ih Ukrajina štedi, kažu ukrajinski vojni eksperti.

-Za mobilne grupe ima dovoljno municije da izdrže naredni talas žestokih napada, ali srednjoročno i dugoročno, biće potrebno više zaliha, ukazao je ukrajinski general Serhij Najev.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[dzumba]

-Za mobilne grupe ima dovoljno municije da izdrže naredni talas žestokih napada, ali srednjoročno i dugoročno, biće potrebno više zaliha, ukazao je ukrajinski general Serhij Najev.

Ова изјава отприлике значи да после 2-3 масовна комбинована удара (разни типови ракета и БПЛ) украјинска ПВО ће бити у озбиљном проблему. И то ако не буде већих губитака у самим системима ПВО (а већ их је било)

[Kubovac]

Hibridni sistem PVO FrankenSAM u Oružanim snagama Ukrajine je prvi put pogodio stvarnu metu: oko pet ih je već raspoređeno - Kamišin

FrankenSAM je zajednički projekat koji kombinuje sovjetski sistem PVO i američke rakete, a prvi tip već uspešno deluje u Vazduhoplovstvu Oružanih snaga Ukrajine i uništava ciljeve.

Oružane snage Ukrajine su prvi put upotrebile prvi primerak hibridnog sistema PVO pod opštim nazivom FrankenSAM. Danas, 17. januara, noću je oboren dron-kamikaza Šahed-136. Ovo je tokom samita u Davosu saopštio Oleksandar Kamišin, šef Ministarstva strateške industrije Ukrajine.

Prema njegovim rečima, cilj je uništen na udaljenosti od 9 km.

Takođe je napomenuo da iz ukupnog portfelja projekata FrankenSAM već postoji otprilike pet takvih sistema i ovi sistemi su već raspoređeni. Ali, kako je rekao Aleksandar Kamišin, uprkos integraciji već postojećih komponenti, uspešnoj borbenoj upotrebi prethodio je ciklus ispitivanja, dok prvo probno lansiranje nije bilo uspešno. Ali zahvaljujući profesionalizmu ukrajinskih i američkih proizvođača, sistem PVO je doveden u punu borbenu sposobnost.

Napominjemo da ministar nije saopštio naziv samog sistema PVO, kao ni od kojih komponenti je sastavljen. Podsetimo, javno su poznata tri projekta FrankenSAM: sa raketama AIM-9M na nepoznatom lanseru, sa raketama AIM-7/RIM-7 na lanseru sistema PVO „Buk“, kao i lanserima sa raketama iz sistema „Patriot“ uvezanih sa ukrajinskim radarima. Podsetimo, o transferu prvog takvog sistema PVO neprijavljenog tipa postalo je poznato krajem oktobra 2023. godine.

S obzirom na ovo, moguće je samo pretpostaviti da je prvi FrankenSAM, koji već ima oborenu metu, projekat AIM-7/RIM-7 na lanseru sistema PVO Buk. Postao je prvi poznati, štaviše, može u ovoj konfiguraciji imati domet uništenja cilja do 20 km.

Samohodno lansirno oruđe sa radarom 9A310 iz sistema PVO Buk-M1 sa lanserima raketa RIM-7 Sea Sparrow (ilustracija koji teško da ima veze sa stvarnošću):

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Istovremeno, AIM-9M, ako uzmemo poznate podatke o američkom sistemu PVO MIM-72 Chaparral, koji je takođe koristio malo prilagođeni AIM-9, onda je imao domet uništenja do 5 km. Ali domet od 9 km se smatra dostižnim za lansiranje sa zemlje za najnoviju verziju AIM-9X, koja je takođe integrisana u NASAMS.

MiM-72 Chaparral:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U svakom slučaju, ne samo izgled, već i uspešna borbena upotreba FrankenSAM-a znači da se rešava pitanje gde uzeti rakete za sovjetske PVO sisteme. Jer sa svakim lansiranjem njih više nema, a jedina zemlja koja za sisteme Bukproizvodi protivvazduhoplovne rakete je Ruska Federacija. Zbog toga je integracija AIM-7/RIM-7 sa njima veoma važna.

Ovo važi i za druge sovjetske sisteme. Na kraju krajeva, sistem PVO AIM-9 sa dometom od 5 km je direktan analog sovjetskog sistema PVO Strela-10. A pojava FrankenSAM-a sa raketama i lansera Patriot, ali sa ukrajinskim radarima, omogućava značajno povećanje broja ne samo sistema PVO većeg dometa, već i sistema protivraketne odbrane za uništavanje balističkih raketa.


Izvor

[Kubovac]

Za koje sovjetske sisteme PVO Poljska ima rakete, čiji je prenos najavio predsednik Poljske Duda?

Poljska je već bila donator ne samo raketa za sisteme PVO sovjetskog porekla, već i samih kompleksa, dok je značajan broj njih još uvek u upotrebi u poljskoj vojsci i zamenjuje se novim

Poljska može pomoći Ukrajini protivvazduhoplovnim projektilima sovjetskog tipa, rekao je poljski predsednik Andžej Duda na zajedničkom brifingu sa svojim ukrajinskim i litvanskim kolegama Volodimirom Zelenskim i Gitanasom Nausedom. U najmanju ruku, Poljski predsednik je obećao da će razmotriti takvu mogućnost i da će sa ministrom odbrane razgovarati o transferu raketa za sistem PVO iz vremena SSSR-a.

Podsetimo, Poljska je počela da prenosi opremu PVO Ukrajini od početka ruske invazije u punom obimu, počevši od LPRS „Piorun“. Primećeni su i ZU-23-2CP, ZSU-23-4 „Šilka”, Osa-AKM-P1, S-125 Neva SC, a bilo je informacija da su preneti i sistemi PVO „Kub”, ali su do sada viđeni samo češki i slovački modeli.

A osim kopnenih sistema, Varšava je predala i lovce MiG-29. Odnosno, u svakom slučaju, Poljska je već više puta dala značajne i blagovremene doprinose i pomogla Oružanim snagama sistemima PVO i ne samo njima.

Ukupno, od 2021. godine, u Poljskoj je bilo u upotrebi: 17 baterija S-125 Neva SC, koje su duboko modernizovani kompleksi sa digitalizacijom sistema. Sastav baterije: modernizovani radar P-18, stanica za navođenje rakete SNR-125, tri lansera na šasiji tenkova, transportna i vozila za popunu raketama i druga pomoćna vozila.

Bilo je još 20 baterija „Kub“, od kojih se svaka sastojala od četiri lansera i jednog radara za osmatranje i navođenje, kao i 64 sistema PVO „Osa“, od kojih je svako borbeno oruđe samostalni kompleks sa sopstvenim sistemom za otkrivanje i uništavanje ciljeva.

Određena količina od toga je već prebačena u Ukrajinu, tako da je trenutno nemoguće reći koliko je ostalo u Poljskoj. Ali da Poljska vojska još uvek ima ove sisteme svedoče ugovori za njihovo održavanje sklopljeni početkom 2024. godine. Zatim je Vojskove Zakładi Ubezpieczenia (VZA) dobila nalog za opravke sistema Kub, Osa-P i S-125 Neva SC za 84 miliona zlota (oko 21 milion dolara).

Istovremeno, malo je verovatno da će Varšava imati mogućnost da bezbolno prebaci dodatne rakete, a kamoli sisteme, što je povezano sa postepenim jačanjem PVO u okviru programa Visla i Narev, koji podrazumevaju kupovinu Patriota sa planom za ukupno 14 baterija, 23 baterije britanskog Sky Sabre i dodatnu integraciju britanskih CAMM projektila u sopstvene sisteme PVO Pilica.

Ovo bi, prema planovima iz 2021. godine, omogućilo da se sistemi PVO S-125 i 2K12 Kub povuku iz upotrebe tokom 2026. godine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

O ukrajinskim pokretnim protivvazduhoplovnim grupama

Na sastanku ukrajinskog predsednika Zelinskog i britanskog ministra spoljnih poslova Kamerona početkom maja, među vojnom i vojnom opremom planiranom za prebacivanje Oružanim snagama Ukrajine pominje se „ oprema za sto mobilnih protivvazduhoplovnih grupa“ . Šta se pod tim podrazumeva i kako to može uticati na delovanje Oružanih snaga RF?

Šta je mobilna PVO grupa jasno je iz naziva. Uključuje sisteme protivvazduhoplovnee odbrane sposobne da brzo menjaju položaj – i menjaju ga tokom borbenih dejstava. Ovo ne samo da smanjuje rizik od otkrivanja i uništavanja kompleksa, već i brzo blokira koridore mogućih vazdušnih napada. U Ukrajini su se takve grupe pojavile vrlo brzo nakon početka sukoba.

U odnosu na te mobilne PVO grupe, opremu za koju Britanija namerava da prebaci u Ukrajinu, najverovatnije je reč o sistemima koji uključuju sisteme PVO Starstrejk. Informacije o prvoj upotrebi ovih kompleksa pojavile su se u aprilu 2022. godine. Njihovu efikasnost (posebno za helikoptere) ocenili su veoma visoko, i to ne samo od stranih stručnjaka.

Isporuka „pešačkih“ timova sa ovim LPRS (laki prenosni raketni sistem) PVO se uglavnom vrši pomoću vozila (čak iu minimalnoj konfiguraciji teži 40+ kg). Pored toga, sistem PVO može biti zasnovan na različitim tipovima šasija na točkovima i guseničarima.

Kompleks Starstreak ne predstavlja pretnju za operacije ruske avijacije koje lansiraju i ispuštaju oružje sa velikih visina – njegov visinski domet ne prelazi 5 km. Ali za presretanje dronova posebno za srednje i teške (za male je neisplativo koristiti), ovaj sistem PVO može biti prilično efikasan pošto nije usmeren na toplotno zračenje mete (koje je malo za bespilotne letelice), već se navodi kroz laserski kanal. U prisustvu dobro organizovanog sistema otkrivanja i preliminarnog određivanja ciljeva, velika upotreba LPRS Starstreak može smanjiti efikasnost ruskog vazdušnog izviđanja i udara po ciljevima na teritoriji neprijatelja.

Analiza Alekseja Zaharova, ruskog stručnjaka za vazduhoplovstvo, a prenosi telegram kanal "Vojni doušnik".

Starstreak - različite opcije primene:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Analiza: Mig-29 Fulcrum "menjač igre" ukrajinskog vazdušnog prostora

Jedno od prvih iznenađenja ruske invazije na Ukrajinu bila je nesposobnost Moskve da obezbedi vazdušni prostor iznad Ukrajine. Ovaj neuspeh osudio je Rusiju na godine kopnenih operacija. Čak i danas, u trećoj godini sukoba, ukrajinski vazdušni prostor ostaje osporen uprkos ruskim vazdušnim prednostima. Ova delimična ukrajinska pobeda u kontroli vazdušnog prostora je u velikoj meri posledica korišćenja MiG-29 (NATO naziv: Fulcrum).

Jedno od oruđa na koje se Ukrajina oslanja da bi osporila pristup svom vazdušnom prostoru i ublažila rusku prednost je borbeni avion Mikojan Gurevič MiG-29. Ukrajinska flota MiG-29 nije savršeno rešenje—mnogi okviri aviona su zastareli i napušteni—ali hladnoratovski avion je bio dovoljno dobar. U NATO-u poznat kao Fulcrum, MiG-29 je sovjetski avion četvrte generacije. Razvijen 1970-ih, MiG-29 je težak lovac dizajniran za misije nadmoći u vazduhu. Fulcrum je bio sovjetski odgovor na američke lovce četvrte generacije za vazdušnu superiornost kao što su F-15 Eagle i F-16 Fighting Falcon.

Sovjeti su morali da rasporede konkurentniji avion, a MiG-29 je odgovorio na poziv.

Za razliku od mnogih aviona četvrte generacije, MiG-29 nema sistem upravljanja „fly-by-wire“. Međutim, to je agilan avion, sposoban za impresivne brzine okretanja i velike napadne uglove. Za pogon, MiG-29 se oslanja na dva turboventilatora Klimov RD-33 sa naknadnim sagorevanjem, koji mogu da obezbede 11.200 funti suvog potiska ili 18.300 funti potiska sa naknadnim sagorevanjem. Kao i vertikalni stabilizatori, motori su široko raspoređeni. Prostor između motora povećava zadnju površinu trupa i obezbeđuje dodatno podizanje, što smanjuje opterećenje na površini krila i zapravo poboljšava manevrisanje aviona.

MiG-29 nema veliki kapacitet goriva. Šest unutrašnjih rezervoara mlaznjaka brzo troše gorivo. Bez spoljnih rezervoara za gorivo, MiG-29 ima operativni domet od 930 milja (1.490 km). Sa dodatkom spoljnih rezervoara za gorivo, domet se poboljšava na 1.300 milja (2.090 km).

Naravno, MiG-29 je bio opremljen širokim spektrom naoružanja da podrži profil misije nadmoći u vazduhu (a kasnije i višenamenskog). U korenu levog krila, MiG-29 je opremljen topom GŠ-30-1, 20 mm sa 100 metaka. Ispod svakog krila, MiG-29 ima tri pilona koji se mogu koristiti za spoljne rezervoare za gorivo, ili za rakete, bombe i projektile.

Naravno, MiG-29 je zastareo od svog prvobitnog izdanja 1970-ih. Moderniji zapadni lovci poput F-22 ili Rafale znatno su napredniji od MiG-29, a čak su i američki lovci četvrte generacije poput F-15 i F-16 nadograđeni i znatno su napredniji od MiG-29 . Dakle, MiG-29 koje je Ukrajina izvukla iz skladišta ili dobila od dobrotvornih suseda poput Poljske i Slovačke nisu baš najsavremeniji avioni, ali su pomogli da se održi određeni vazdušni kapacitet.

U februaru 2022. procenjeno je da je ukrajinsko vazduhoplovstvo imalo samo oko 50 MiG 29 u operativnom stanju, svi nasleđeni od Sovjetskog Saveza. Ukrajina je svoje snage MiG-29 dopunila uvozom, uključujući dvadesetak iz Poljske i desetak iz Slovačke. Poljski avioni su u boljem stanju od slovačkih i dolaze sa brojnim nadogradnjama koje bi trebalo da poboljšaju efikasnost aviona.

„Poljski avioni, koje Varšava zamenjuje mešavinom F-16 i F-35, dolaze sa mnogim nadogradnjama: modernim transponderima, GPS-om i prijemnicima za radarska upozorenja; radio aparati NATO tipa; nova avionika i ekrani u kokpitu i – što je možda najvažnije – digitalna magistrala podataka MIL STD 1552 koja bi trebalo da omogući mlaznjacima da raspoređuju municiju vođenu GPS-om“,

MiG-29 će biti spušten na dno ukrajinske hijerarhije lovaca kada F-16 američke proizvodnje stignu u junu ili julu. Ukrajina je gurala Zapad za F-16 od prvih dana sukoba, a pomoć je konačno na putu. Ukrajinski piloti i ekipe za održavanje već su započele obuku na F-16, nadajući se da će biti efikasni onog dana kada avion postane dostupan.


Izvor


Lični komentar Kubovac:

Saglasan sam sa ovim stavom iz teksta, MiG-29 je zaista "tegleći konj" vazduhoplovnih snaga Ukrajine, bez obzira što su mu zadaci uglavnom druge prirode od one za koju je inicijalno konstruisan. To se postiglo naknadnim modifikacijama za ugradnju protivradarskih raketa AGM-88 HARM sa pratećim komponentama potrebnim za rad ovog sistema, mada sa skromnijim mogućnostima nego kod aviona američke proizvodnjje koji nose ove projektile, a koji se koriste za borbu protiv osmatračko-akvizicijskih i nišanskih radara raketnih sistema PVO Ruske vojske.  

Takođe, adaptirani su i da nose JDAM projektile, a koji predstavljaju Mk82 bombe opremljene sa inercijalnim navigacionim sistemom [INS] za navođenje u kombinaciji sa GPS prijemnikom, omogućavajući njihovo ispuštanje sa bezbedne udaljenosti. Postoje navodi i da su na Poljske i Slovačke primerke, usled njihove modernizacije zapadnim sistemima avionike, veza, digitalnim magistralama podataka i sl. bili u mogućnosti da instaliraju i JDAM-ER, produženog dometa sa instaliranim tragačima GPS ometača.

Pretpostavlja se da se ovaj pilon takođe može koristiti da se ukrajinskim MiG- 29 omogući da nose AASM „Hammer“ modularno oružje vazduh-zemlja koje je isporučila Francuska.

Takođe, postoje navodi i fotografije da su ukrajinski MiG-29 modifikovani da mogu da nose i mamce ADM-160 MALD. AGM-160B MALD je u suštini mala krstareća raketa/klizna bomba koja ometa radare, izbacuje ometače i ponovo emituje signale za navođenje projektila kako bi izgledala kao veći avion, odnosno primarni cilj. Njegovo prisustvo u ukrajinskom arsenalu znači mnogo.

I na kraju, da podvučem ono što je i navedeno u tekstu, a to je da malobrojna flota od 50-80 letelica (uz dodatne isporuke i verovatno i opravke aviona koji nisu bili u letnom stanju, a bilo ih je moguće vratiti u život) i dalje leti!

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Ukrajina traži ruske sisteme protivvazduhoplovne odbrane na privremeno okupiranim teritorijama

Ukrajina poziva građane da lociraju i prijave sisteme Osa, Pancir, Tor, Buk i Strela-10

Mihail Fedorov, ministar digitalne transformacije Ukrajine, saopštio je da Ukrajina aktivno traga za ruskim protivvazduhoplovnim sistemima na privremeno okupiranim teritorijama. Ovi sistemi igraju ključnu ulogu u zaštiti ruskih vojnih štabova, koncentracija opreme i kolona. Koriste se i za obaranje izviđačkih dronova, helikoptera i aviona Oružanih snaga Ukrajine.

Sistemi protivvazduhoplovne odbrane od interesa su obično velike strukture sa projektilima, kulama i lokatorima. Specifični sistemi o kojima Ukrajina traži informacije su Osa, Pancir, Tor, Buk i Strela-10.

U cilju povećanja efikasnosti gađanja i uništavanja komandnih mesta i opreme okupatora, ukrajinske vlasti pozivaju građane u pomoć.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[pvanja]

Analiza: Mig-29 Fulcrum "menjač igre" ukrajinskog vazdušnog prostora

Jedno od prvih iznenađenja ruske invazije na Ukrajinu bila je nesposobnost Moskve da obezbedi vazdušni prostor iznad Ukrajine. Ovaj neuspeh osudio je Rusiju na godine kopnenih operacija. Čak i danas, u trećoj godini sukoba, ukrajinski vazdušni prostor ostaje osporen uprkos ruskim vazdušnim prednostima. Ova delimična ukrajinska pobeda u kontroli vazdušnog prostora je u velikoj meri posledica korišćenja MiG-29 (NATO naziv: Fulcrum).

Jedno od oruđa na koje se Ukrajina oslanja da bi osporila pristup svom vazdušnom prostoru i ublažila rusku prednost je borbeni avion Mikojan Gurevič MiG-29. Ukrajinska flota MiG-29 nije savršeno rešenje—mnogi okviri aviona su zastareli i napušteni—ali hladnoratovski avion je bio dovoljno dobar. U NATO-u poznat kao Fulcrum, MiG-29 je sovjetski avion četvrte generacije. Razvijen 1970-ih, MiG-29 je težak lovac dizajniran za misije nadmoći u vazduhu. Fulcrum je bio sovjetski odgovor na američke lovce četvrte generacije za vazdušnu superiornost kao što su F-15 Eagle i F-16 Fighting Falcon.

Sovjeti su morali da rasporede konkurentniji avion, a MiG-29 je odgovorio na poziv.

Za razliku od mnogih aviona četvrte generacije, MiG-29 nema sistem upravljanja „fly-by-wire“. Međutim, to je agilan avion, sposoban za impresivne brzine okretanja i velike napadne uglove. Za pogon, MiG-29 se oslanja na dva turboventilatora Klimov RD-33 sa naknadnim sagorevanjem, koji mogu da obezbede 11.200 funti suvog potiska ili 18.300 funti potiska sa naknadnim sagorevanjem. Kao i vertikalni stabilizatori, motori su široko raspoređeni. Prostor između motora povećava zadnju površinu trupa i obezbeđuje dodatno podizanje, što smanjuje opterećenje na površini krila i zapravo poboljšava manevrisanje aviona.

MiG-29 nema veliki kapacitet goriva. Šest unutrašnjih rezervoara mlaznjaka brzo troše gorivo. Bez spoljnih rezervoara za gorivo, MiG-29 ima operativni domet od 930 milja (1.490 km). Sa dodatkom spoljnih rezervoara za gorivo, domet se poboljšava na 1.300 milja (2.090 km).

Naravno, MiG-29 je bio opremljen širokim spektrom naoružanja da podrži profil misije nadmoći u vazduhu (a kasnije i višenamenskog). U korenu levog krila, MiG-29 je opremljen topom GŠ-30-1, 20 mm sa 100 metaka. Ispod svakog krila, MiG-29 ima tri pilona koji se mogu koristiti za spoljne rezervoare za gorivo, ili za rakete, bombe i projektile.

Naravno, MiG-29 je zastareo od svog prvobitnog izdanja 1970-ih. Moderniji zapadni lovci poput F-22 ili Rafale znatno su napredniji od MiG-29, a čak su i američki lovci četvrte generacije poput F-15 i F-16 nadograđeni i znatno su napredniji od MiG-29 . Dakle, MiG-29 koje je Ukrajina izvukla iz skladišta ili dobila od dobrotvornih suseda poput Poljske i Slovačke nisu baš najsavremeniji avioni, ali su pomogli da se održi određeni vazdušni kapacitet.

U februaru 2022. procenjeno je da je ukrajinsko vazduhoplovstvo imalo samo oko 50 MiG 29 u operativnom stanju, svi nasleđeni od Sovjetskog Saveza. Ukrajina je svoje snage MiG-29 dopunila uvozom, uključujući dvadesetak iz Poljske i desetak iz Slovačke. Poljski avioni su u boljem stanju od slovačkih i dolaze sa brojnim nadogradnjama koje bi trebalo da poboljšaju efikasnost aviona.

„Poljski avioni, koje Varšava zamenjuje mešavinom F-16 i F-35, dolaze sa mnogim nadogradnjama: modernim transponderima, GPS-om i prijemnicima za radarska upozorenja; radio aparati NATO tipa; nova avionika i ekrani u kokpitu i – što je možda najvažnije – digitalna magistrala podataka MIL STD 1552 koja bi trebalo da omogući mlaznjacima da raspoređuju municiju vođenu GPS-om“,

MiG-29 će biti spušten na dno ukrajinske hijerarhije lovaca kada F-16 američke proizvodnje stignu u junu ili julu. Ukrajina je gurala Zapad za F-16 od prvih dana sukoba, a pomoć je konačno na putu. Ukrajinski piloti i ekipe za održavanje već su započele obuku na F-16, nadajući se da će biti efikasni onog dana kada avion postane dostupan.

Autor na pocetku teksta impicira da je Mig-29 zasluzan za nemogucnost ruske vojske da ostvari nadmoc u ukrainskom vazdusnom prostoru sto nema nikakve veze sa realnoscu.

Jer sve sto se posle spominje u tekstu govori o upotrebi miga 29 u LBA ulozi tj za lansiranje raznoraznog pametnog oruzja HARM, JDAM, Hamer itd.
Znaci mig 29 je nosac pametnog naoruzanja.

Za zastitu ukrainskog vazdusnog prostora zasluzna je iskljucivo ukrainska PVO.

[antisha]

Autor na pocetku teksta impicira da je Mig-29 zasluzan za nemogucnost ruske vojske da ostvari nadmoc u ukrainskom vazdusnom prostoru sto nema nikakve veze sa realnoscu.

Jer sve sto se posle spominje u tekstu govori o upotrebi miga 29 u LBA ulozi tj za lansiranje raznoraznog pametnog oruzja HARM, JDAM, Hamer itd.
Znaci mig 29 je nosac pametnog naoruzanja.

Za zastitu ukrainskog vazdusnog prostora zasluzna je iskljucivo ukrainska PVO.

Koja je integrirana sa NATO sustavom nadgledanja i izvidjanja. Bez te inegracije i podataka u realnom vremenu ne bi mogli biti ni približno tako uspješni.

[pvanja]

Autor na pocetku teksta impicira da je Mig-29 zasluzan za nemogucnost ruske vojske da ostvari nadmoc u ukrainskom vazdusnom prostoru sto nema nikakve veze sa realnoscu.

Jer sve sto se posle spominje u tekstu govori o upotrebi miga 29 u LBA ulozi tj za lansiranje raznoraznog pametnog oruzja HARM, JDAM, Hamer itd.
Znaci mig 29 je nosac pametnog naoruzanja.

Za zastitu ukrainskog vazdusnog prostora zasluzna je iskljucivo ukrainska PVO.

Koja je integrirana sa NATO sustavom nadgledanja i izvidjanja. Bez te inegracije i podataka u realnom vremenu ne bi mogli biti ni približno tako uspješni.

Bas tako jer UKR nebi mogla da ima informacije kada su poleteli TU-95 i Tu-22 sa krstarecim raketama ili kada su ispaljene krstarece rakete sa brodova u Crnom moru da nedobijaju te informacije od NATO.
A to im mnogo znaci.

[Kubovac]

Autor na pocetku teksta impicira da je Mig-29 zasluzan za nemogucnost ruske vojske da ostvari nadmoc u ukrainskom vazdusnom prostoru sto nema nikakve veze sa realnoscu.

Jer sve sto se posle spominje u tekstu govori o upotrebi miga 29 u LBA ulozi tj za lansiranje raznoraznog pametnog oruzja HARM, JDAM, Hamer itd.
Znaci mig 29 je nosac pametnog naoruzanja.

Za zastitu ukrainskog vazdusnog prostora zasluzna je iskljucivo ukrainska PVO.

Ti lovci su i dalje aktivni i to ne baš u "zanemarljivom" broju, što je uspeh sam po sebi. Sa druge strane, svi ti avioni su naoružani, pored zapadnih novotarija, sa raketama V-V tipa R-73, jer se svi ovi HARM-ovi i JDAM-ovi i dr. postavljaju uglavnom sa pilona za R-27R koja se usled slabih mogućnosti radara MiG-29 u odnosu na radare novih lovac ruskih vazduhoplovnh snaga, pokazala kao potpuno neefikasna, da ne kažem neupotrebljiva.

Dakle, usled toga, svaki od letova jurišnika SU-24, frontovskih bombardera SU-25, udarnih i drugih helikoptera je, bez obzira na lovačku zaštitu (koje nekada ima, a nekada možda i nema) su pod rizikom dejstva i obaranja od strane MiG-29.

Dokle god MiG-29 (i SU-27) i dalje lete nebom Ukrajine, ne može se govoriti o potpunoj nadmoći u vazdušnom prostoru i o tome piše u tekstu.

Što se tiče PVO-a Ukrajine, ono je takođe, čak svakako pretežno, zaslužno za ovakvo stanje i tu se slažem s tobom.

[Kubovac]

Pogled odozgo: šta će švedski AWACS avioni dati Kijevu

Kraljevina je najavila transfer Ukrajini dva vazduhoplovna sistema za rano upozoravanje i komandovanje

Ove nedelje je švedska vlada najavila novi paket vojne pomoći Ukrajini. Sastav, između ostalog, uključuje dva aviona za radarsku detekciju i upravljanje velikog dometa (AWACS). Vremena isporuke nisu navedena. Izvestija je istraživala koliko bi transfer takvih aviona mogao da poveća efikasnost ukrajinskih snaga i da li je ova opasnost toliko ozbiljna.

Švedski AWACS avion

Avion AWACS nosi radar za otkrivanje vazduhoplovnih, kopnenih ili morskih ciljeva i uz pomoć komunikacione i interfejs opreme izdaje oznake ciljeva za sisteme PVO. Postoji samo nekoliko zemalja u svetu koje proizvode takve mašine. Devedesetih godina prošlog veka, Švedska je proizvela šest takvih aviona Saab 340 AEW&C sa radarskim sistemom Ericsson FSR 890 Erieye, koji je dobio vojnu oznaku S-100B Argus.

Trenutno po dva aviona služe u vazduhoplovstvu Tajlanda i Poljske. Još tri moderne isporučene su Vazduhoplovstvu UAE, izgrađene su na bazi aviona Bombardier, a na njih je ugrađen radar nove generacije Saab Erieye ER. Dve preostale letelice su unapređene prema standardima NATO-a, dobijajući opremu za prenos podataka Link 11 i Link 16 sa bezbednim glasovnim radio komunikacijama i opremom za identifikaciju države, iako je sam radar ostao nepromenjen. Shodno tome, promenjena je oznaka njihovog radarskog sistema u ASR 890, a oznaka aviona u S-100D.

Radar instaliran na njemu može da osmatra ciljeve na udaljenosti od 350-450 km. Sama letelica može da ostane u vazduhu do pet sati, ima brzinu od oko 500 km/h, a maksimalni domet leta je oko hiljadu i po km, što je nešto više od maksimalne dužine teritorije Ukrajine.

Razlozi koji su Šveđane naterali na takav čin, iskreno govoreći, nisu jasni. Istinska briga za odbranu druge zemlje? Čudno. Najverovatnije se radi o tome da švedsko ratno vazduhoplovstvo zbog postojećih kadrovskih i tehničkih problema jednostavno nije u stanju da upravlja ovim avionima, a oni miruju na zemlji. S druge strane, vladina narudžba za oružje je san svakog kapitaliste.

Štaviše, u saopštenju se direktno kaže: „ovaj transfer će podrazumevati privremeno smanjenje odbrambenih sposobnosti Švedske, a to će se rešiti nabavkom još jednog aviona S 106 Global Eye, kao i ubrzanjem već porudžbine za dva nova Global Eye.” Saab treba podržati, novac je važniji. Osim toga, nabavka ove opreme Ukrajini je odlična prilika za ažuriranje flote aviona ovog tipa.

Šta će ovo doneti Ukrajini?

Zajedno sa isporukom dugo obećavanih lovaca F-16, ovo će, naravno, omogućiti prenaoružavanje ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva. Ostaje nabaviti ove lovce u značajnim količinama. U isto vreme, saznajte da li Saab S-100D, a ne najnoviji avion sa najnovijom elektronikom, može da komunicira sa njima u stvarnosti. Samo ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je sovjetska avijacija iz kasnih 1980-ih. Naravno, nešto je modernizovano ili popravljeno, ali vreme je vreme, a gubici su gubici. Zato Ukrajinci jure okolo i viču „dajte nam avione“. Njihovih praktično više nema, a u Ukrajini nikada nije bilo aviona AWACS .

Dok preobuka ukrajinskih pilota na Saab 340 (dvočlana posada) nije veliki problem, operatori radarskog sistema (ima ih četiri) moraće da se obučavaju od nule – više nije tako lako, kao ni tehnička obuka specijaliste za rukovanje takvom opremom. Problem su i rezervni delovi za tako retku opremu, kako za avione tako i za radare. Do sada se u medijima nije govorilo o pitanju obuke ukrajinskih operatora i posada za AWACS avione u Švedskoj. Najverovatnije je takva preobuka na Saab S-100D maskirana pod maskom obuke pilota za švedski avion JAS 39, koji je i Švedska izrazila želju da isporuči. Ali, opet, ostaje aktuelno pitanje integracije ove švedske radarske opreme sa ukrajinskim sistemima. Takođe se može pretpostaviti da ove letelice neće biti bazirane u Ukrajini, već će se koristiti sa teritorije susednih zemalja NATO-a (Poljske ili Rumunije).

Moguća upotreba AWACS aviona

Trenutno glavnu opasnost za Ukrajinu predstavljaju avioni ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga koji bacaju jedreće bombe. Sami ruski bombarderi deluju van zone ukrajinskih sistema PVO. Ako se koristi AWACS avion, neprijateljsko radarsko polje će se značajno povećati i biće moguće unapred otkriti našu letelicu. Rano otkrivanje ciljeva pruža dodatne mogućnosti i u pogledu odbrane i protivmera, uključujući omogućavanje upotrebe taktičkih šema korišćenjem sistema protivvazduhoplovne odbrane iz zasede.

Drugi način primene mogao bi da bude korišćenje Saaba S-100D tokom masovnog napada dronova i bespilotnih čamaca na obalu ruskog Krima. Avion će moći da koordiniše njihova dejstva i lansiranja raketa iz preostalih aviona ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva. Drugi način bi mogao da bude korišćenje takve letelice za odbijanje masovnih ruskih napada raketama i "Geranima" na ciljeve u Ukrajini. U tom slučaju će moći da odredi moguća mesta dolaska naše municije i da koordinira rad sistema PVO.

Uglavnom, ovo je krajnje sumnjiva akvizicija za ukrajinsko vazduhoplovstvo. Švedska bi u ovoj fazi Ukrajini mogla dati nešto korisnije. Najverovatnije, vlada „tri krune“ rešava probleme svoje vojne industrije i oslobađa se, doduše sa pompom, ne najsavremenije vazduhoplovne opreme. Kao, zaista, od mnogih drugih zastarelih oruđa (kao što je oklopni transporter Pbv 302) u ovom paketu vojne pomoći. Važno je napomenuti da u ukrajinskom TG segmentu nekako nema posebne radosti zbog prijema aviona AWACS-a.

SAAB S-100D:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor