Sukobi u Nagorno-Karabahu

[Dreadnought]

Lavrov: Tvrdnje da je Rusija izgubila Kavkaz površne i bez težine


Stavovi analitičara prema kojima je Rusija posle Sporazuma o Nagorno-Karabahu navodno izgubila Kavkaz nemaju težinu, a tvrdnje da je „Moskva više zainteresovana za to da se konflikt u Nagorno-Karabahu ne reši“ i da je navodno odugovlačila sa rešavanjem problema su očigledna laž, ocenio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

„Ima mnogo ocena na ivici. Neko oseća euforiju, neko histeriju, Rusija je, znači, izgubila Kavkaz, sledeći je Krim... Kod nas ima takvih analitičara, baš kao i u Turskoj  i čitavom nizu zemalja.. Ponoviću još jednom, takav talas sa optužbama na račun Rusije o izdaji, za šta na sve ne optužuju, podigao se i u našoj liberalnoj štampi, na društvenim mrežama. To su površne analize, bez težine, i na njih ne treba mnogo obraćati pažnju“, rekao je Lavrov.

izvor

[Dreadnought]

Rotacija ruskih mirovnjaka u Karabahu ─ najmanje dva puta godišnje


Rotacija ruskih mirovnjaka u Nagorno-Karabahu odvijaće se najmanje dva puta godišnje, odgovarajući ukaz predsednika Rusije Vladimira Putina objavljen je na zvaničnom internet-portalu za pravne informacije.

„Ministarstvu odbrane Rusije nalaže se da menja lični sastav mirovnog kontingenta najmanje dvaput godišnje, a vojnu tehniku u zavisnosti od razvoja resursa i tehničke potrebe“, navedeno je u dokumentu.

Istovremeno, u dokumentu se naglašava da ukaz „O merama za podršku mira u Nagorno-Karabahu“ stupa na snagu od dana njegovog potpisivanja, 10. novembra“.

izvor

[Dreadnought]

Lavrov o statusu Nagorno-Karabaha: Bez veštačkih rokova


Status Nagorno-Karabaha biće određen u zavisnosti od rešenja pitanja o etničkom i konfesionalnom sastavu regiona, rekao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i dodao da po tom pitanju ne treba nametati veštačke rokove.

„Polazimo od toga da će se status određivati u zavisnosti od toga šta treba preduzeti kako bi se uspostavilo etničko i konfesionalno razumevanje. Tu nećemo nametati nikakve veštačke rokove“, rekao je ruski ministar u obraćanju ruskim i stranim novinarima.

izvor

[Dreadnought]

Jermenski permijer poručuje: Ovo nije konačno rešenje sukoba


Jermenski premijer Nikol Pašinjan izjavio je danas da se trilateralnim sporazumom ne predviđa konačno rešenje sukoba oko Nagorno-Karabaha.

Sporazum je potpisao sa predsednicima Rusije i Azerbejdžana, Vladimirom Putinom i Ilhamom Alijevim,

"Ovaj dokument ne podrazumeva suštinsko rešenje pitanja Karabaha. Reč je samo o okončanju ovog rata u Karabahu. Sukob tada nije rešsen, a nije ni sada", rekao je Pašinjan, a prenosi TAS S.

Predsednik Rusije Vladimir Putin, azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev i jermenski premijer Nikol Pašinjan potpisali su 9. novembra zajedničko saopštenje o potpunom primirju u Nagorno-Karabahu.

Putin je rekao da će azerbejdžanska i jermenska strana ostati na položajima koje su zauzeli, dok će ruski mirovnjaci biti raspoređeni u regionu.

Pored toga, Jermenija i Azerbejdžan treba da izvrše razmenu ratnih zarobljenika i tela ubijenih.

izvor

[Dreadnought]

Azerbejdžan: Učešće Turske u novoj raspodeli snaga na Južnom Kavkazu ne treba da izaziva strah


Prisustvo Turske na Južnom Kavkazu nikoga ne treba da plaši, konfiguracija snaga na terenu je sada takva da su tu prisutni Azerbejdžan, Turska, Rusija i Iran, izjavio je azerbejdžanski ambasador u Moskvi Polad Bulbul Oglu.

„Turska je bratska zemlja i strateški saveznik Azerbejdžana. Danas se na Južnom Kavkazu pojavljuje nova geopolitička situacija. Turska de fakto učestvuje u tom procesu“, rekao je on na konferenciji za novinare u međunarodnoj informativnoj agenciji „Rusija sevodnja“.

Kako je rekao, Iran je podržao teritorijalni integritet Azerbejdžana, na Južnom Kavkazu su Rusija, Turska, Iran i Azerbejdžan.

„Ovo je konfiguracija koja danas postoji. Stoga prisustvo Turske ne bi trebalo nikoga da uplaši“, rekao je diplomata.

Prema njegovim rečima, Baku zatražio od Rusije informacije o sirijskim militantima koji su učestvovali u borbama u Kararabhu. Ambasador je odbacio navode o sirijskim plaćenicima i nazvao ih insceniranim fejkovima.

Istovremeno, on je dodao da Baku garantuje da će biti sačuvani istorijski i kulturni spomenici Jermenije, koji se nalaze u regionima Nagorno-Karabaha koji su vraćeni Azerbejdžanu.

Lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije, Vladimir Putin, Ilham Alijev i Nikol Pašinjan, potpisali su 10. novembra zajedničku izjavu o potpunom prekidu borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu. Kako se navodi u izjavi, jedan deo regiona prelazi pod kontrolu Azerbejdžana, strane će razmeniti zarobljenike, a ruske mirovne snage biće raspoređene duž kontakt linije i duž Lačinskog koridora koji povezuje Karabah sa Jermenijom. Takođe je predviđeno otvaranje koridora između Azerbejdžana i Autonomne Republike Nahičevan.

Ministri odbrane Rusije i Turske Sergej Šojgu i Hulusi Akar potpisali su memorandum o formiranju zajedničkog centra za kontrolu prekida vatre u Nagorno-Karabahu u sredu.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov demantovao je ranije novu izjavu Ankare o učešću Turske u mirovnoj misiji u Karabahu. Kako je rekao, o toj temi se nije razgovaralo, nije bilo takvih sporazuma.

izvor

[Dreadnought]

Snimak dva sela u Karabahu koja su vraćena Azerbejdžanu


Ministarstvo odbrane Azerbejdžana objavilo je snimak iz dva sela u Karabahu koja su prešla pod njihovu kontrolu. Nekada su tu živeli Jermeni, a sada je sve prazno.

U pitanju su sela Hodžik u Gubadlinskom rejonu i Hovuslu, Džebrailjski rejon.





izvor

[Dreadnought]

Video coverage of the liberated from occupation Azikh, Akaku and Agbulag villages of the Khojavend region

Video coverage of the liberated from occupation Tug village of Khojavend region

[Rade]

Русија ангажује и јуришне хеликоптери у конфликтној зони Нагорно-Карабах

Оружане снаге Руске Федерације након отпочињања мисије подршке миру, у конфликтну зону шаљу и јуришне хеликоптере.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Према саопштењу за штампу Министарства одбране Руске Федерације, транспортни авион Ан-124 је слетео на аеродром у Јеревану, где је искрцао осам хеликоптера Ми-8 и Ми-24 из састава Ваздушно-космичких снага ОС Руске Федерације.

Хеликоптери ће, према речима министарства, бити коришћени за надгледање зоне прекида ватре у конфликтној зони Нагорно-Карабах, као и за транспорт материјала и припадника мировних снага у тешко доступним пределима.

Поред тога, за контролу прекида ватре, Руска Федерација је ангажовала контингент од 1960 припадника, 90 оклопних транспортера и 380 возила. Највећи део овог контингента је из састава 15. самосталне мотострељачке бригаде Централног војног округа.

Планирано је да се, у складу са договором постигнутим са обе стране, успоставе осматрачнице дуж целе линије прекида ватре у Нагорно-Карабаху, као и дуж коридора Лахин.

[MOTORISTA]

U kom "sledećem ratu"? Sada su tamo ruski "mirotvorci"! Za sve dodatne podatke, pogledati pod "Južna Osetija", "Abhazija" i "Pridnjestrovlje".... 

Azeri neće stati dok ne "oslobode" ceo NK. Nova akcija može da se desi za 5, 10 ili 15 godina, ali će se desiti.

[MOTORISTA]

Situacija na ivici incidenta, odgovor može biti razoran
Novosti online 12. 11. 2020.

MINISTARSTVO odbrane Rusije nazvalo je „velikom greškom“ izjavu ambasadora Azerbejdžana u Moskvi Polada Bulbuloglija koji je povodom pada helikoptera Mi-24 u Karabahu rekao da se „u ratu svašta može desiti“.

- To je velika greška. Kada bi se Rusija vodila principom "rat kao rat", odgovor bi bio razoran. Moskva je ipak prihvatila saopštenje Bakua o priznanju krivice i njihova izvinjenja. Očekujemo da se što pre realizuje obećanje predsednika (Azerbejdžana Ilhama) Alijeva o sprovođenju istrage i kažnjavanju krivaca. Polazimo od toga da azerbejdžanska strana više neće sebi dozvoliti nikakve dvosmislene izjave u vezi sa tragičnim incidentom - saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

Ranije je ambasador Azerbejdžana u Rusiji Polad Bulbulogli ranije je komentarisao pad ruskog aviona, rekavši da komisija još nije utvrdila uzrok incidenta.

- Rat kao rat – svašta se može dogoditi. Komisija još radi, zaključaka zasad nema. Utvrđeno je da je bilo veče, helikopter je leteo na maloj visini zbog čega ga radari nisu opazili. A tamo je bilo ratno stanje, mladi vojnici su videli da leti vojni helikopter i zato je takva odluka (o obaranju) i doneta - rekao je ambasador ranije.

Podsetimo, Ministarstvo odbrane Rusije je ranije saopštilo da je u Jermeniji oboren ruski helikopter Mi-24. Letelica je oborena prenosnim sistemom protivvazdušne odbrane u blizini ranice sa Azerbejdžanom. Ministarstvo inostranih poslova Azerbejdžana priznalo je da je ruski helikopter slučajno oboren .

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Mehanizovana brigada ušla u Stepanakert, evo koliki je Putinov kontingent na Kavkazu
Novosti online 12. 11. 2020.

REŽIM prekida vatre se poštuje duž cele linije razdvajanja u Karabahu, saopštio je na brifingu zvanični predstavnik Ministarstva odbrane Rusije general-major Igor Konašenkov.

- Danas, 12. novembra, isturene jedinice ruskog mirovnog kontingenta počele su da realizuju zadatke kontrole poštovanja sporazuma o prekidu vare i borbenih dejstava na teritoriji Karabaha. Režim prekida vatre se poštuje duž cele linije razdvajanja - rekao je on - Mirovni bataljon posebne motorizovane brigade, izveo je marš i u 17.00 ušao u grad Stepanakert - navodi se u saopštenju.

Duž linije razdvajanja u Karabahu i Lačinskog koridora postavljeno je 10 posmatračkih punktova.

Mirovne snage Rusije će činiti 1960 vojnika sa malokalibarskim oružjem, 90 oklopnih transportera, 380 jedinica automobila i druge tehnike.

Podsetimo, u noći 10. novembra Rusija, Azerbejdžan i Jermenija potpisali su sporazum o prekidu vatre u Nagorno-Karabahu. U njemu se navodi da se azerbejdžanska i jermenska vojska zaustavlja na zauzetim položajima i da će razmeniti zarobljenike.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Bio sam siguran da će Jermenija pobediti: Čovek kog je ceo svet upoznao utučen, Ovanisijan podneo ostavku
Novosti online 12. 11. 2020.

PORTPAROL Ministarstva odbrane Jermenije Arcrun Ovanisjan, koji je svakodnevno izveštavao o operacijama i dešavanjima u zoni sukoba u Nagorno-Karabahu, saopštio je da napušta dosadašnju funkciju.

- Tokom ovog rata ja sam vodio svoju borbu na četvrtoj, "informacionoj platformi". Kako sam to radio – oceniće vreme i profesionalni istraživači. Ne postoji čovek bez mana. Informacije koje sam pružao javnosti uglavnom su se zasnivale na izveštajima Generalštaba Oružanih snaga Jermenije i Armije odbrane Nagorno-Karabaha. Da, ja sam bio siguran da ćemo pobediti, ta ubeđenost se temeljila na borbama koje su vodili moji ratni drugovi. Napustio sam funkciju devetog novembra - napisao je Ovanisjan na fejsbuku. On je dodao da će nastaviti da radi u naučnoj oblasti i zamolio je da ga ne kontaktiraju „sa različitim predlozima“.

- Politikom se nisam bavio, niti nameravam. Klanjam se našim poginulim herojima - poručio je Ovanisjan.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Putinova kazna- kako je Rusija izdala jermene - Jermenija iz sporazuma jedina izašla kao gubitnik, a onda je nasilje eksplodiralo
Ivana Kešanski 12.11.2020.

Rat u Nagorno-Karabahu je čini se, za sada zaustavljen, što Rusija predstavlja svojim velikim uspehom, koji je postigla tako što je izdala državu koja se najviše uzdala u njenu pomoć - Jermeniju.

Moskva je kao posrednik u sukobu oko Nagorno-Karabaha, napravila trilateralni sporazum sa Bakuom i Jerevanom iz kojeg je jedno jasno - Jermenija je izašla kao jedini gubitnik. Rusija je sporazumom pokazala da je i dalje važan faktor u regionu, a kako je praktično naredila da Jermenija učini ustupke Azerbejdžanu, svakako će širiti uticaj i u ovaj većinski muslimanskoj državi. Naročito uz činjenicu da sad njena vojska može da vršlja po Azerbejdžanu kao nadgledač mira.

Azerbejdžan je jasan pobednik jer je dobio kontrolu nad svim svojim regionima u i oko Nagorno-Karabaha koje je u sukobu povratio od Jermena koji su ih kontrolisali još od devedesetih. Takođe, Turska, koja je zdušno podržavala Azerbejdžan ovim sporazumom dobija mnogo, jer je pokazala da je dovoljno moćna da natera Rusiju da uradi sve samo da bi izbegla sukob sa njom.

Azerbejdžan slavi pobedu

Na kraju je Jermenija ostala bez kontrole nad teritorijama koje je toliko dugo držala, a takođe izgleda i da Nagorno-Karabah, čije stanovništvo čine mahom Jermeni, neće uskoro moći ni da pomisli na referendum o otcepljenju, jer u sporazumu o tome ne piše ni reč. Mir na kojem je ruski predsednik Vladimir Putin insistirao da treba da bude "koristan za sve" strane, obavezao je ruskog strateškog partnera, Jermeniju, da vrati Azerbejdžanu veći deo teritorija takozvanog "sigurnosnog pojasa" oko Nagorno-Karabaha zauzetog početkom 1990-ih.

Jedan od razloga zašto je Putin “žrtvovao” Jermeniju jeste da iskoristi priliku dok “Zapad ne gleda” i da se Rusija i Turska pokažu kao jedini brokeri mira. Ovako je učinio ustupke Azerbejdžanu i Turskoj kako bi se što pre rat završio, bez obzira na nezadovoljstvo Jermena. Sjedinjene Američke Države, kako je Putinov portparol rekao u utorak, nisu imale ulogu u pregovorima.

- Dnevni red se potpuno promenio preko noći. Ako su pre Sjedinjene Države i Francuska pregovarale o miru u Karabahu sa Moskvom, danas će Rusija i Turska kontrolisati ispunjenje ovog krhkog mirovnog sporazuma. Ne mogu da razumem zašto bi se Putin odrekao ruskog monopolističkog uticaja na južnom Kavkazu. Da li je to argument protiv Sjedinjenih Država? Amerikanci mogu da izvrše pritisak na Rusiju ekonomskim sankcijama, ali Turska gradi moćno carstvo. Ne bi me iznenadilo da za nekoliko godina vidimo tursku vojsku u centralnoj Aziji - rekao je Arthur Pašinjan, jermenski politički analitičar sa sedištem u Moskvi, za “Dejli bist”.

Drugi razlog bi mogao da bude i to što Putin nije u dobrim odnosima sa jermenskim vlastima iako su ga one molile za pomoć poslednjih dana sukoba kada je bilo sve izvesnije da će Azerbejdžan pobediti. Dugogodišnjim posmatračima Kremlja, Putinova igra u regionu bila je dovoljno jasna: ustupak Turskoj u zamenu za kontrolu nad jermenskom unutrašnjom politikom. Putin se gnušao jermenskog premijera Nikola Pašinjana otkako se popeo na vlast posle uličnih demonstracija pre dve godine. Moskva je od tada imala nelagodan odnos sa Pašinjanom, videći ga kao manje proruskog od svojih prethodnika po ključnim političkim pitanjima i kao nekoga ko je smenio generaciju lojalista Kremlja. Moglo bi se reći i da je Rusija ovim sporazumom kaznila Jermeniju.

- Sa Putinove tačke gledišta trenutna situacija je uspeh u celini: postiže mir i rešava se Pašinjana, koji mu se nikada nije svideo - rekao je Timur Olevski, politički analitičar. Prema njegovim rečima, “Putin ne misli da brani hrišćanstvo od islama”.

- Suprotno tome, kao što možemo videti na Bliskom istoku, Putin izgleda stoji uspešnije u vezi sa muslimanskim liderima – rekao je on.

Sporazum su u Jermeniji videli upravo kao veliki Pašinjanov poraz i već su počeli da se čuju pozivi da podnese ostavku, a to znači da Putin trlja ruke. Izgleda da je Rusiji i trenutno važniji odnos sa Azerbejdžanom, a to bio mogao da bude treći razlog za "izdaju". Uprkos činjenici da Rusija ima odbrambeni pakt sa Jermenijom na čijoj teritoriji ima i vojnu bazu, Rusija je prodavala oružje i Azerbejdžanu, a sada želi da tamo pojača svoj uticaj dok istovremeno želi da spreči da se Azerbejdžan otrgne kontroli.

- Sporazum se na mnogo načina odnosi na suštinske ruske interese u sukobu i možda je najbolji ishod (barem kratkoročno) koji bi Moskva mogla postići. Rusija je poslala svojih 2.000 pripadnika mirovnih snaga u Nagorno-Karabah - nešto što je Moskva želela da uradi još od 1994. godine, ali nije uspela - rekao je Aleksandar Gabuev, stariji saradnik u istraživačkom centru Moskovskog centra Karnegi.

Ruski mirovnjaci, naoružani i podržani oklopnim vozilima, zamrzavaju sukob, što onemogućava dalje napredovanje Azerbejdžana ili turskih podržanih snaga. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Azerbejdžan bogat naftom i može da bude moćniji saveznik Rusiji od Jermenije, ukoliko eventualno uspe da ga otrgne od vladajućeg uticaja Turske.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Putinove igre - Šta se zapravo desilo na Kavkazu? Ostavio Jeremene na cedilu, popustio Erdoganu i ostvario svoj dugogodišnji cilj
J.R. 12.11.2020.

Novi mirovni sporazum između Jermenije i Azerbejdžana uz posredovanje Rusije znak je da Moskva želi da potvrdi svoj uticaj u sukobu oko spornog regiona Nagorno-Кarabah, složni su analitičari. Ali, oko jedne stvari se ne slažu - može li Kremlj to da upiše kao svoju geopolitičku pobedu.

Za razliku od prethodnih sporazuma koji su propadali brzinom svetlosti, novi dogovor prvi put uključuje posredovanje raspoređivanjem ruskih mirovnih snaga. Većina analitičara smatra da je ovakavim anražmanom Кremlj potvrdio svoj status glavnog "donosioca odluka" u sukobu, uprkos tome što je Turska pretila da postane ključni igrač svojom podrškom Azerbejdžanu. Кiril Кoktiš, saradnik na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose, ocenjuje ovo kao pobedu Rusije suprotstavljajući njeno delovanje akcijama članica Minsk grupe, Francuske i Amerike.

- Moskva je još jednom pokazala da može da bude jedini regionalni posrednik, mada je Jerevan polagao velike nade u Pariz i u Minsk grupu. Obe strane su čak dale priliku za regionalno posredovanje Vašingtonu, ali je na kraju Moskva postala jedini garant - rekao je Кoktiš za "Moskou Tajms".

Fjodor Lukjanov, glavni urednik časopisa "Raša in Global Afers", rekao je da sporazum ponovo potvrđuje bezbednosnu zavisnost Jermenije od Rusije i označava "kraj Minsk grupe“ koja više neće da igra "odlučujuću ulogu u evropskoj politici“. Lukjanov veruje da će saradnja sa Turskom, koja je rasporedila svoje snage da rade zajedno sa ruskim mirovnjacima, biti složena, ali da će Rusija istrajati u svojim ciljevima.

Sa druge strane analitičar Mark Galeoti tvrdi da sporazum, postignut nekoliko sati nakon što je azerbejdžanska raketa oborila ruski helikopter Mi-24, nije pobeda Кremlja, već pokušaj "upravljanja padom“.

- Ovo nije ni zrela državna sprega ni samopouzdana hegemonija. Ovo je upravljanje padom. Rusija koja je u regionalnom smislu jaka u kapacitetima, slaba u volji, pokušava da iskoristi situaciju na najbolji mogući način, a u tom procesu izdaje svoje jermenske svoje saveznike i ne čini ništa da odvrati svoje izazivače - rekao je Galeoti.

Vojni analitičar Aleksander Goltsna na sličan način je primirje uz posredovanje Rusije nazvao "najboljim izlazom“ s obzirom na mnogo gore scenarije koji bi mogli da se odigraju kao rezultat ruske linije regionalne politike u poslednjih 20 godina.

Podsetimo, primirje je potpisano u trenutku kada je Azerbejdžan bio na korak od pobede u spornoj regiji u kojoj etničku većinu čine Jermeni i predstavlja praktičnu kapitulaciju Jermenije. Azerbejdžan će zadržati teritorijalni dobitak ostvaren u borbama, uključujući drugi grad enklave Šuši, dok će etničke jermenske snage morati do 1. decembra da se se odreknu kontrole nad mnoštvom drugih teritorija.

Moskva jedini pobednik

"Radio slobodna Evropa" takvu situaciju ne vidi kao "kontrolu štete", već kao pobedu Moskve koja je uspela bezizlaznu situaciju da preokrene u svoju korist, ali i da uz to ostvari svoju decenijsku želju. Moskva je, dakle, ugrabila pobedu iz ralja poraza i povećala svoj uticaj u regionu u kome su krvave borbi između dve bivše sovjetske republike i snažnija turska uloga pretili da je potisnu.

U godinama od prekida vatre 1994. godine, kojim je završen sveobuhvatni rat, azerbejdžanske i jermenske snage redovno su se sukobljavale, ali su se zaustavljale pre novog otvorenog rata. Nerešeni status regiona svrstao ga je u kategoriju poznatu stručnjacima kao "zamrznuti konflikt“, čest u žarištima oko bivšeg Sovjetskog Saveza, gde Rusija igra centralnu ulogu održavajući i ublažavajući tenzije. Кao i na nekim drugim mestima, Rusija je od 1994. bezuspešno pokušavala da rasporedi svoje trupe u Nagorno-Кarabahu. To joj nije polazilo za rukom pre svega zbog nedostatka poverenja Jerevana i Bakua da će Moskva biti pošten posrednik.

Rusija ima značajne ekonomske veze sa obe zemlje, ali najistaknutiji diplomatski napor Moskve bio je kroz Minsku grupu, inicijativu na čelu sa Francuskom, Rusijom i Amerikom pod okriljem Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Poruka Minsk grupe bila je da su zapadne države, NATO saveznice Francuska i Amerika, imale stratešku ulogu u regionu koji Moskva i dalje smatra delom svoje istorijske sfere uticaja. Novim mirovnim sporazumom Rusija konačno postavlja svoje trupe na teren - i potencijalno uklanja Pariz i Vašington iz priče.

Gubitnice Jermenija i zapadna diplomatija

"Dojče vele" na pobedničko postolje stavlja i Rusiju i Tursku koje su, kako piše izjednačile svoj uticaj u regionu, dok je, pored Jermenije, gubitničko mesto pripalo i zapadnoj diplomatiji. Skoro tri decenije se pod pokroviteljstvom OEBS-a traglo za rešenjem, ali bez uspeha. Minsk grupa se sve više pokazivala nemoćnom. Bezbrojni predlozi za primirje su odbijani, kako od strane Azerbejdžana, tako i od strane Jermenije. I to sve dok se Baku nije osetio dovoljno snažnim i da je moguće "vojno rešenje“. Tako on sada trijumfuje, a od mirovnog rešenja za zamrznuti konflikt, što je propagirao Zapad, ostale su samo ruševine. Od početka novog ciklusa sukoba krajem septembra OEBS se rutinski ograničio na pozive za prekid nasilja. Nakon nedelja žestokih borbi, Azerbejdžan je stvorio novu realnost, a sada je i bez OEBS-a postignut proboj. Zato se postavlja pitanje da li je u tom smislu Grupa iz Minska uopšte potrebna. Te strukture više nemaju šta da kažu u Nagorno-Karabahu, a moguće je da će sada da budu pokrenuti novi formati, u kojima će učestvovati i Turska.

A Rusija? Predsednik Vladimir Putin još jednom je pokazao da svoju vojsku može i želi da upotrebljava kao politički instrument. Pa čak i kada se demonstrativno drži po strani i pušta druge da delaju – u ovom slučaju Ilhama Alijeva. Jermenija je doduše u vojnom savezu sa Rusijom, ali iz Kremlja je nedeljama hladno saopštavano da se Moskva meša u konflikt samo ako je u ratu napadnuta jermenska teritorija.

Tek kada su iz ruskog ugla uslovi bili povoljni, Kremlj je intervenisao. Putinu je bilo stalo do toga da se oslabi jermenski premijer Nikol Pašinjan, čiji je put do vlasti vodio je preko ulične revolucije, koju je Moskva teška srca prihvatila. Sa druge strane, Rusija je videla dobru priliku da, pored vojnih baza u Jermeniji, konačno stacionira svoje vojne trupe i u regionu Nagorno-Karabaha. Jerevan je godinama bio protiv ruskih mirovnih trupa, ali je morao da pristane zbog pretećeg poraza u Nagorno-Karabahu. Zapad je tako ponovo prepustio polje Putinu – isto kao u Gruziji, Ukrajini i Siriji.

Izvor: www.blic.rs

[dead1]

U kom "sledećem ratu"? Sada su tamo ruski "mirotvorci"! Za sve dodatne podatke, pogledati pod "Južna Osetija", "Abhazija" i "Pridnjestrovlje"....  

Slazem se da ce zasada Rusi ovo iskoristiti da vrse kontrolu i nad Armenijom i Azerbaizanom.  Ali nista nije zauvijek.

Mislim da nakon sto Putin ode da ce Rusi podosta oslabiti ponovo.  A onda ce druge partije pokusati iskoristiti za svoje svrhe.