Dešavanja u Avganistanu

[Dreadnought]

Talibani opkolili poslednju provinciju


Talibani su opkolili jedinu preostalu provinciju koja se opirala njihovoj vladavini, izjavio je danas visoki talibanski lider i pozvao pobunjenike da pregovaraju o nagodbi sa tom grupom. Od pada Kabula 15. avgusta, Pandžšir je bila jedina provincija koja je uspevala da pruži otpor islamističkoj grupi, a borbe su se vodile i u susednoj provinciji Baglan između talibana i lokalnih policijskih snaga, prenosi agencija Rojters.

Pod vodđstvom Ahmada Masuda, sina bivšeg komandanta mudžahedina, nekoliko hiljada pripadnika lokalne policije i preostalih vojnih jedinica i specijalnih snaga, uspevalo je da se suprotstavi talibanima.


izvor

[Dreadnought]

Putin: Amerika 20 godina pokušavala da „civilizuje“ Avganistan, a rezultat – tragedija


Sjedinjene Američke Države su 20 godina pokušavale da uvedu svoje standarde u Avganistanu, a rezultat su samo tragedije i gubici, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

„Dvadeset godina je američka vojska bila prisutna na toj teritoriji i 20 godina su pokušavali, može se reći, bez uvrede, da 'civilizuju ljude' koji žive tamo, da uvedu svoje norme i životne standarde u najširem smislu te reči, između ostalog i u političku organizaciju društva. Rezultat su samo tragedije, gubici i za one koji su to činili – Sjedinjene Američke Države, i još više za ljude koji žive na teritoriji Avganistana. Rezultat je nula, ako ne i negativan“, rekao je ruski predsednik u Vladivostoku.

Putin je istakao da se mora shvatiti da se ništa ne može nametnuti spolja.

„Situacija mora sazreti. A ako neko želi da ona sazreva brže, kvalitetnije, treba da pomogne ljudima… Da, to se može i treba činiti, ali na civilizovan način: pažljivo, održavajući pozitivne tendencije, ne žureći, strpljivo“, istakao je Putin, dodajući da je praktično nemoguće postići nešto pozitivno bez skupa tih faktora.


izvor

'A less-than-zero result' - Putin on US Afghan campaign

ddressing Russia's youth, President Vladimir Putin said that the only things the USA had achieved in its 20-year occupation of Afghanistan are tragedies and losses. According to him, America's efforts in the region have achieved 'less than nothing,' seeing how the situation is deteriorating with every passing day.

[Dreadnought]

Sukobi između talibana i boraca pokreta otpora


Sukobi između Nacionalnog pokreta otpora (NRF) i militanata talibanskog pokreta besne u raznim regionima provincija Pandžšir, Parvan i Baglan, izvestila je danas novinska agencija Asvaka.

Sukobi su počeli juče oko 23.00 časova po lokalnom vremenu nakon napada militanata i još su u toku


izvor

[Dreadnought]

Ministri odbrane EU sutra razgovaraju o Avganistanu


Ministri odbrane članica Evropske unije će na neformalnom sastanku sutra na Brdu kod Kranja razgovarati o situaciji u Avganistanu i o drugim misijama i operacijama EU, uključujući Zapadni Balkan.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka ponovo otvara ambasadu u Kabulu?


Nemačka je spremna da ponovo otvori ambasadu u Kabulu, ali uz određene uslove, najavljuje šef nemačke diplomatije.

U ovom trenutku, u Avganistanu je otvoreno samo nekoliko ambasada, na primer ruska, kineska ili turska.

"Ako bi to politički bilo moguće i ako to dozvoli bezbednosna situacija, onda bi i Nemačka trebalo ponovo da ima svoju ambasadu u Kabulu", izjavio je šef ministar spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas tokom posete Kataru.

"Postoji velika potreba za diplomatskim prisustvom, jednostavno zato što nas s Avganistanom povezuju brojne teme", naglasio je Mas.

U tom kontekstu on je pomenuo napore oko izvlačenja bivših saradnika Bundesvera i nemačke vlade iz Avganistana. "Još dugo ćemo imati posla s tim i zato su nam potrebni kontakti." Mas je rekao da se o tome trenutno intenzivno konsultuje pre svega s evropskim partnerima.

Nemački ministar naglasio je i da će ponovno otvaranje ambasade zavisiti od konkrete politike talibana i bezbednosne situacije u zemlji. U ovom trenutku, u Kabulu je otvoreno samo nekoliko ambasada, na primer ruska, kineska ili turska. Hajko Mas je dodao i kako ponovni početak rada nemačkog diplomatskog predstavništva u Kabulu ne bi automatski značilo priznanje talibanske vlade:

"U ovom trenutku ne radi se o pitanju međunarodnog priznanja, radi se o rešavanju sasvim praktičnih problema."

Nemačka vlada zatvorila je svoju ambasadu u Kabulu nakon što su talibani preuzeli vlast i sve diplomate do sada su napustile Avganistan. Nemački ambasador Markus Pocel trenutno se nalazi u glavnom gradu Katara, Dohi, gde s talibanima pregovara o izvlačenju iz Avganistana ljudi koji traže zaštitu. Talibani u Dohi već neko vreme imaju svoje političko predstavništvo koje funkcioniše kao neka vrsta njihovog ministarstva spoljnih poslova.


Mas u Dohi

Mas je upravo u Dohi okončano svoju diplomatsku turneju u okviru koje je posetio pet zemalja: Tursku, Uzbekistan, Tadžikistan, Pakistan i Katar. Tokom turneje ispitao je i mogućnosti da se nemački državljani, avganistanski pomagači i sve druge osobe koje traže zaštitu, odnosno članove njihovih porodica i kopnenim putem prebace na bezbedno iz Avganistana. Kancelarka Angela Merkel rekla je u utorak u Berlinu da s talibanima mora da se razgovara, na primer oko humanitarnih pitanja.

"Nema nikakve alternative razgovorima s talibanima", naglasio je i Mas u utorak uveče u Dohi: "Ne možemo sebi da dozvolimo nestabilnost u Avganistanu."

Ako talibani budu tražili pomoć iz inostranstva za Avganistan, oni bi morali i da pristanu na uslove međunarodne zajednice, rekao je Mas. Za Nemačku to, kako je naglasio, znači priznanje ljudskih prava, formiranje inkluzivne vlade, bezbednosne garancije i ispunjavanje obećanja po kojem će i nakon odlaska stranih trupa ljudi i dalje smeti da napuste Avganistan.

Katarski šef diplomatije, Mohamed bin Abdulrahman Al Tani, nakon sastanka s nemačkim kolegom je rekao: "Izolacija nije odgovor, ali priznanje za nas nije prioritet." On od novih vlastodržaca u Avganistanu zahteva da se obračunaju s terorističkim grupama u toj zemlji.


Humanitarna pomoć iz Berlina?

Nemačka je spremna da pomogne kako bi se sprečila humanitarna katastrofa u Avganistanu tokom zimskim meseci, naglasio je Maas: "Sve drugo zavisiše od toga kako će se situacija razvijati na terenu, odnosno kakvu će politiku voditi talibani", dodao je nemački političar u kontekstu razvojne pomoći koju je Nemačka obustavila Avganistanu nakon što su talibani preuzeli vlast.

Masu je tokom turneje, a pogotovo u Uzbekistanu i Pakistanu, jasno poručeno da međunarodna zajednica mora da pomogne Avganistanu i pod vlašću talibana.

"Ne smemo da dozvolimo da dođe do ekonomskog kolapsa. To nikome nije u interesu. Ne smemo Avganistan da prepustimo samom sebi", rekao je pakistanski ministar spoljnih poslova Šah Mahmud Kureši. On je podsetio da talibani uskoro žele da predstave novu vladu. Postoje naznake, dodao je, da su današnji talibani drugačiji od onih iz devedesetih godina prošlog veka. Pakistan i Avganistan dele zajedničku granicu dugu 2.450 kilometara.


Talas izbeglica?

Razlog zbog kojeg Pakistan i neke države centralne Azije insistiraju na saradnji s talibanima je strah od većeg izbegličkog vala ako se humanitarna situacija u Avganistanu pogorša. Kureši je podsetio da je njegova zemlja do sada prihvatila više od tri miliona izbeglica iz susedne zemlje.

I dok se u Nemačkoj saveznoj vladi i dalje prigovara zbog toga što je, kako tvrde kritičari, suviše kasno krenula u evakuaciju avganistanskih pomagača, pakistanski ministar spoljnih poslova Kureši u utorak je naglasio da su svi, uključujući i susedne države, pa i same talibane, bili iznenađeni tako brzim krahom avganistanske vojske.

izvor

[Dreadnought]

US and UK withdrawal from Afghanistan 'was not responsible and not orderly'

Pakistan's Foreign Minister criticises the UK and US for not withdrawing from Afghanistan in an 'orderly and responsible' way.

He went on to say that the world should 'engage' with the Taliban to avoid the 'consequences of disengagement' from the new government.

[Brok]

20 godina patnje i nesreće u brojevima
Novosti online 31. 08. 2021.

IZLAZAK američkih snaga iz Avganistana označava kraj skoro dve decenije stranih vojnih intervencija u zemlji, i ostavlja iza sebe trag uništenja koji je teško shvatiti.

Poslednja tri američka vojna transportera poletela su sa aerodroma Hamid Karzai kasno u ponedeljak, neposredno pre roka za potpuno povlačenje 31. avgusta.

85 milijardi dolara američkog naoružanja i opreme prepušteno talibanima

Prema kongresmenu DŽimu Banksu, zbog "nemara" Bajdenove administracije, talibani poseduju 75.000 vozila, preko 200 aviona i helikoptera, 600.000 lakog i lakog naoružanja, kao i naočare za noćno osmatranje i pancire. On tvrdi da talibani sada imaju više helikoptera "Crni jastreb" nego 85% zemalja u svetu, uključujući bliske američke saveznike. On je procenio da je oprema vredna 85 milijardi dolara, ali neki procenjuju daleko veću cifru.

Ubijeno najmanje 47.000 civila

Iako se procene razlikuju, projekat "Troškovi rata" Univerziteta Braun izračunao je da je tokom rata ubijeno najmanje 47.000 Avganistanaca. Čak i sada, posledice sukoba se i dalje osećaju: neeksplodirana ubojita sredstva i dalje ubijaju i osakaćuju civile, u mnogim slučajevima decu. Rat je takođe pogoršao posledice siromaštva i loših sanitarnih uslova i loše zdravstvene zaštite u zemlji.

Skoro 6 miliona raseljenih Avganistanaca

Sukob u Avganistanu pod vođstvom SAD podstakao je izbegličku krizu koja nastavlja da odjekuje širom Evrope. U naciji od 38 miliona stanovnika, oko 5,9 miliona Avganistanaca bilo je interno raseljeno ili je napustilo zemlju od izbijanja rata u oktobru 2001. Samo u poslednje tri godine više od 395.800 Avganistanaca je raseljeno, prema podacima avganistanske vlade objavljenim početkom jula.

Više od 2.400 američkih vojnika je poginulo, a 20.000 ranjeno

Prema trenutnim procenama, ukupne vojne žrtve SAD su više od 2.400 poginulih, a 20.000 američkih vojnika je ranjeno. Dodatnih 3.800 privatnih izvođača radova poginulo je tokom 20-godišnjeg rata. Više od 1.100 pripadnika savezničkih službi, uključujući i one iz država NATO -a, takođe je izgubilo živote.

Najmanje 64.000 avganistanskih vojnika i policajaca je ubijeno

U ratu je poginulo više od 64.000 pripadnika Avganistanske nacionalne vojske (ANA) i policijskih snaga zemlje obučenih u SAD.

Bezbroj američkih bombi i municije bačeno je na Avganistan

Kako je rat ulazio u završnu fazu, američka vojska je radikalno pojačala bombardovanje Avganistana. U 2019. američki ratni avioni bacili su 7.423 bombe i druge municije na zemlju, što je skoro osmostruko povećanje u odnosu na 2015...

Ceo ceh Amerike i sve zarad tog 11.11 koji se nije desio kako su to oni predstavili, što je posle poslužilo kao izgovor za vojnu intervenciju, odnosno okupaciju.

Po društvenim mrežama kruže razni snimci, neugodni, snimci streljanja u Avaganistanu.

[Kubovac]

Кандахар, кад талибани марширају

Десетине оклопних возила америчке производње и заплењено оружје приказани су на прослави победе талибана у јужном авганистанском граду Кандахару. У видео-записима објављеним на друштвеним мрежама, види се како талибани парадирају са заплењеном опремом коју су за собом оставиле и авганистанске и америчке снаге, након што је последњи авион САД одлетео са кабулског аеродрома "Хамид Карзаи".

Талибанске заставе вијориле су се са "хамвија" и оклопних теренаца на војној паради. Многа од заплењених возила су, како преноси Си-Ен-Ен у готово савршеном стању.

Организован је и ваздушни приказ недавно заплењеног "блек хоук" хеликоптера који је пролетео поред талибана дуж пута, носећи талибанску заставу.

Парада је уследила дан након приказивања видео-снимка на којем се милитанти пробијају кроз напуштени хангар на аеродрому у Кабулу, пун опреме коју су за собом оставиле снаге САД.

На једном од видеа приказано је како талибани обучени у униформе налик америчким и са оружјем америчке производње прегледају хеликоптер ЦХ-46 "ноћни витез" паркиран у хангару.

Секретар за штампу Пентагона Џон Кирби рекао је за Си-Ен-Ен да није "претерано забринут због тих слика".

"Они могу да прегледају све што желе. Они могу да их гледају, могу да ходају около – али не могу да управљају њима", рекао је Кирби.

Додао је да је америчка војска учинила "неупотребљивом сву опрему која се налази на аеродрому –све авионе, сва копнена возила", оставивши само нека ватрогасна возила и виљушкаре.

Напори да се поново отвори аеродром у Кабулу настављени су доласком тима катарских стручњака у авганистанску престоницу, рекао је за Си-Ен-Ен извор упознат са ситуацијом.

Према том извор, технички тим допутовао је у Кабул катарским авионом на захтев талибана.

Izvor: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/4497173/kandahar-parada-talibani-vojna-oprema-sad-zaplenjena.html?fbclid=IwAR1wWDuRAj6NwpSN1riw9FAWxAbEI-fLxqfThzjLMIP_Lh0PSe6T_RSNZX4

[MOTORISTA]

Talibani tvrde: Opkolili smo poslednju provinciju koja se opire
Tanjug 01.09.2021.

Talibani su opkolili jedinu preostalu provinciju koja se opirala njihovoj vladavini, izjavio je danas visoki talibanski lider i pozvao pobunjenike da pregovaraju o nagodbi sa tom grupom.

Od pada Kabula 15. avgusta, Pandžšir je bila jedina provincija koja je uspevala da pruži otpor islamističkoj grupi, a borbe su se vodile i u susednoj provinciji Baglan između talibana i lokalnih policijskih snaga, prenosi agencija Rojters. Pod vođstvom Ahmada Masuda, sina bivšeg komandanta mudžahedina, nekoliko hiljada pripadnika lokalne policije i preostalih vojnih jedinica i specijalnih snaga, uspevalo je da se suprotstavi talibanima. U snimljenom govoru upućenom Avganistancima u Pandžširu, visoki vođa talibana Amir Kan Motaki pozvao je pobunjenike da spuste oružje.

"Islamski emirat Avganistan dom je za sve Avganistance", rekao je Motaki.

Talibani su prethodno proglasili amnestiju za sve Avganistance koji su radili sa stranim snagama u poslednje dve decenije, ali su oni u strahu od odmazde, zbog čega nastavljaju da se kreću prema granicama u pokušaju da pobegnu iz zemlje. Motaki je rekao da su talibani uložili mnogo napora da pregovaraju sa liderima opozicionih snaga u Pandžširu, "ali nažalost, bez ikakvih rezultata".

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Jes...samo još da stignu nekako do VB. 

-----------------------------------------------------

Avganistanci koji su sarađivali sa Velikom Britanijom mogu trajno da se presele u tu zemlju
Tanjug 01.09.2021.

Avganistanci, koji su radili za britansku vladu ili vojsku, moći će da se trajno presele u Veliku Britaniju, saopštilo je danas britansko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Ova odluka, koja je deo plana pod nazivom "Operacija topla dobrodošlica", podrazumeva da će oni koji ispunjavaju uslove imati mogućnost da neograničeno borave u Velikoj Britaniji, a ne samo pet godina, koliko im je ranije bilo ponuđeno. Istovremeno, oni koji se već nalaze u Velikoj Britaniji mogu da poboljšaju status i traže stalan posao, prenosi Bi-Bi-Si.

Velika Britanija evakuisala je od 13. avgusta više od 8.000 ljudi koji ispunjavaju uslove plana za preseljenje avganistanskih državljana u Veliku Britaniju, takozvane Avganistanske politike preseljenja i pomoći (ARAP).

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Bajden je okončao "večiti rat", ali ne i pretnju: Evo zašto treba i dalje da drži Avganistan na oku
Milijana Milikšić 01.09.2021.

Američki predsednik možda je okončao “večni rat”, ali političke pretnje koje je ostavio za sobom u Avganistanu mogle bi da osujete njegove pokušaje da se fokusira na domaće ciljeve.

U onome što CNN opisuje kao suštinski primer pristupa “Amerikanci na prvom mestu”, Džo Bajden će napraviti zaokret od najdužeg američkog rata do ponovne izgradnje nacije u svojoj kući, koja je “pod opsadom” novog talasa kovida i teškog nevremena, u trenutku kad je više od milion ljudi ostalo bez struje usled udara uragana Ajda. Ali haotični kraj avganistanskog konflikta, ostavljeni Amerikanci i geopolitičke i nacionalne bezbednosne posledice neuspele anarhične države pune radikala znače da će “nastavljanje dalje” biti daleko komplikovanije nego što je bilo proglašavanje kraja dvodecenijskog rata.

- Nisam želeo da produžim večiti rat i nisam želeo da produžim večiti izlaz iz rata - rekao je Bajden juče u obraćanju naciji iz Bele kuće.

Postoje, međutim, dobri razlozi zašto Bajden treba da jedno oko drži na Avganistanu.

Potencijalni problemi

Sudbine oko 100 do 200 Amerikanaca koji su želeli da napuste Avganistan, a nisu uspeli, značajan su rizik za američkog lidera. Svaka smrt, brutalno zlostavljanje ili otmica nekog od njih bila bi velika vest u američkoj javnosti. Muke desetine hiljada Avganistanaca koji su sarađivali sa Amerikancima, ali nisu uspeli da stignu do Kabula na vreme za evakuaciju i sada se plaše osvete talibana, predstavljaju manje vidljiv politički problem za Bajdenovu administraciju, ali su potencijalna mrlja na američkoj savesti, piše CNN. Očigledno poverenje američke administracije u svoju sposobnost da utiče na talibane da dozvole tim Avganistancima da napuste zemlju u suprotnosti je sa lekcijama brutalne prošlosti i može se videti kao naivno, ukazuje medij na svom portalu.

Evakuacija iz Avganistana

Najopasniji način na koji bi njihov izlazak mogao da krene pogrešnim smerom je ako Avganistan još jednom postane raj za terorizam koji preti američkim interesima kod kuće i u svetu. Ponovno oživljavanje Al Kaide ili ogranka Islamske države u zemlji koje zahteva povratak američke čizme na avganistansko tlo bila bi velika sramota za Bajdena kojeg republikanci pokušavaju da paralizuju uoči srednjomandatnih izbora sledeće godine u SAD. Ali, Bajdenov rezon je da je pretnja svuda, ne samo u Avganistanu.

- Nastavićemo borbu protiv terorizma u Avganistanu i drugim zemljama. Prosto ne treba da se borimo na terenu radi toga – rekao je on, ukazujući na Siriju, Jemen, Somaliju i Irak.

Strahovi od anarhije

CNN napominje da SAD zaista imaju “vrhunske” mogućnosti za borbu protiv terorista. Ali smrti nekoliko dece u mladoj avganistanskoj porodici nakon vazdušnog udara na potencijalne položaje ISIS-K tokom vikenda u Kabulu pokazuju nepreciznost takvih strategija i troškove udaljenog ratovanja sa dronovima. Druga moguća negativna posledica Bajdenove evakuacije je da bi već ratom razorena avganistanska država mogla zapasti u još veću anarhiju. Talasi izbeglica mogli bi napustiti zemlju i zapretiti stabilnosti susednih država Centralne Azije i uzrokovati probleme Evropi, kao što je bio slučaj sa Sirijcima u poslednjoj deceniji.

Malo je verovatno da će to biti problem u domaćoj politici, Avganistan je ipak daleko od SAD, ali je još manje verovatno da će omiliti Bajdena kod saveznika koji nisu baš ubeđeni u njegova obećanja da se “Amerika vratila”, nakon haotične politike njegovog prethodnika Donalda Trampa. Iako je Bajdenovo povlačenje sprečilo dodatne gubitke američkih života u Avganistanu, on ostaje ranjiv na dešavanja u naciji a sada, kako navodi CNN, ima umanjen kapacitet da utiče na dešavanja koja bi mogla da naštete njegovom predsedništvu. To je jedan od razloga zašto je ranije rekao da je izabran da donosi sudove koje niko drugi ne može ili neće da načini.

- Iz srca vam dajem svoju reč, verujem da je ovo prava odluka, mudra i najbolja za Ameriku – rekao je Bajden u utorak, u govoru koji je skoro potpuno bio posvećen domaćoj političkoj publici iako su njegove rečenice odjeknule širom sveta. Istorija će, međutim, imati poslednju reč, ukazuje CNN.

Republikanci će iskoristiti kontroverze

Bajden je pozdravio evakuisanje 100.000 Avganistanaca. Ipak, kao još jedan znak njegovog pristupa u maniru “Amerika na prvom mestu”, malo je bilo reči utehe za Avganistance koji su gledali kako se njihova zemlja uništava dvodecenijskim ratom, američke greške zbog kojih su ginuli civili i hiljade ubijenih avganistanskih vojnika koje su SAD obučile i koje je Bajden kritikovao zbog neuspeha da se bore nakon povlačenja vojne podrške.

Kontroverze koje su pratile američko povlačenje idu u prilog rivalskim republikancima na domaćem terenu. Oni će nastojati da ih održe živima, prikazujući sliku političke bespomoćnosti u koju će zaviti sve druge kritike na Bajdenov račun, uključujući upravljanje pandemijom korona virusa, migrantsku krizu na južnoj granici i rast inflacije. CNN piše da su mnogi republikanci koji su pozivali na posledice za Bajdena omogućili najgore napade na demokratiju kod svoje kuće. Tako je lider manjine u donjem domu Kongresa Kevin Mekarti, iz Kalifornije, pozvao u utorak da se Bajden suoči sa “odgovornošću”, procesom koji je blokirao kad se slučaj ticao Donalda Trampa.

Međutim, republikanski senator Mit Romni ocenio je da su za krizu u Avganistanu krive i Bajdenova i Trampova administracija. Još jedan republikanac, senator iz Nebraske Ben Sas koji je glasao da se Tramp osudi na drugom suđenju za opoziv zbog smrtonosnog upada u Kongres 6. januara, kritkovao je i aktuelnog i bivšeg predsednika. On je Bajdena osudio zbog odlaska u dogovorenom roku sa novim liderima Avganistana, ali neuspeha da ispuni obećanje da se neće potpuno povući dok se ne izvuku svi američki državljani.

- Održao je obećanje dato talibanima i lagao američki narod. Ove laži koštaće Amerikance u decenijama koje dolaze – zaključio je Sas.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Pobedu proslavljaju velikom vojnom paradom
Tanjug 01.09.2021.

Talibani su danas nastavili da proslavljaju pobedu vojnom paradom kroz Kandahar na jugu Avganistana.

Kandahar je duhovno središte talibana, a bio je i glavni grad tokom njihove vladavine od 1996. do 2001. godine, preneo je CNN. U video zapisima objavljenim na društvenim mrežama, talibani su pokazali desetine oklopnih vozila američke proizvodnje koje su zaplenili, zajedno sa novim naoružanjem, nakon što je ono ostalo posle povlačenja avganistanskih snaga.

Borci su mahali belim talibanskim zastavama iz Humvija i oklopnih terenaca, a mnoga od njih su u gotovo savršenom stanju kao nova. Talibani su, takođe, organizovali vazdušni prikaz sa nedavno zaplenjenim helikopterom Blek Hok koji je proleteo pored ekstremista duž puta, istovremeno noseći belu talibansku zastavu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

UN: Hrana u Avganistanu bi mogla da nestane krajem meseca
Tanjug 01.09.2021.

Koordinator za humanitarnu pomoć Ujedinjenih nacija u Avganistanu, Ramiz Alakbarov, upozorio je danas da bi hrana u zemlji mogla da nestane krajem ovog meseca i da će kriza gladi biti još jedan od izazova sa kojima se suočavaju nove talibanske vlasti.

Alakbarov je rekao da se od 38 miliona stanovnika zemlje, jedna trećina suočava sa "hitnim" ili "kriznim" nivoima nesigurnosti hrane, prenosi agencija AP. Kako je dodao, sa dolaskom zime i ozbiljnom sušom koja preti, potrebno je više novca za prehranu stanovništva.

On je istakao da je Svetski program za hranu UN distribuirao namirnice desetinama hiljada ljudi poslednjih nedelja u Avganistanu. Međutim, kako ističe Alakbarov, od 1,3 milijarde dolara potrebnih za pomoć, primljeno je samo 39 odsto, tako da će bez dodatnog finansiranja, zalihe hrane nestati krajem septembra.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Nuland: Sve opcije na stolu za Amerikance koji žele da se izvuku iz Avganistana
Tanjug 02.09.2021.

Sjedinjene Američke Države razmatraju sve moguće opcije i rute kako bi nastavile da pomažu Amerikancima i građanima za boravišnom dozvolom da napuste Avganistan, rekla je danas novinarima podsekretarka za politička pitanja Viktorija Nuland.

Ona je rekla da će SAD nastaviti da razgovaraju sa talibanima, kao i da ti razgovori služe američkim interesima i interesima američkih saveznika, preneo je Rojters.

Američki predsednik Džozef Bajden kazao je u utorak da je 90 odsto Amerikanaca koji su želeli da napuste Avganistan uspelo da se evakuiše i dodao da postoji između 100 i 200 američkih državljana koji i dalje žele da napuste zemlju.

"Za preostale Amerikance nema roka, rešeni smo da ih izvučemo ako žele da izađu iz Avganistana", naglasio je on.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Vlada će biti formirana 3. septembra
Novosti onlajn 01. 09. 2021.

LIDER talibana Hajbatula Ahundzada biće na čelu nove avganistanske vlade, javlja lokalna TV stanica „Tolo njuz“, prenosi RIA Novosti.

- On će biti na čelu vlade, u to ne treba sumnjati - navodi član komisije talibana za kulturu Anamula Samangani.

Ranije je visoko pozicionirani član vojne komisije talibana rekao da će nova vlada biti formirana 3. septembra. Konsultacije o vladi su u toku, a pored najvažnijeg i druga ključna mesta u vladi će, po svemu sudeći, pripasti talibanima.

Prema izvorima Sputnjika, za ministra spoljnih poslova imenovan je šef političke kancelarije talibana mula Abdula Gani Baradar. Sin osnivača pokreta, mula Jakub Ahund, biće na čelu Ministarstva odbrane, dok će sin jednog od lidera radikalnih snaga Halifa Hakani biti na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova.

Situacija u Avganistanu

Početkom avgusta talibani su pojačali ofanzivu protiv vladinih snaga u Avganistanu. Talibani su 15. avgusta ušli u glavni grad i preuzeli kontrolu nad predsedničkom palatom, a 16. avgusta su objavili da je rat u Avganistanu završen i da će državno uređenje biti određeno u bliskoj budućnosti. Prošlog četvrtka je u dve eksplozije u blizini aerodroma u Kabulu poginulo oko 200 ljudi, uključujući američke vojnike, pripadnike pokreta „Taliban“ i civile. Odgovornost za napad preuzela je grupa DAEŠ.

Jedina pokrajina koja nije pod njihovom kontrolom je Pandžšer severoistočno od Kabula. Talibani su prethodne noći izveli napad na tu oblast, ali su preživeli težak poraz.

Izvor: www.novosti.rs