На отварање ове теме ме подстакао видео на који сам случајно наишао на Јутјубу:
Брижит Гебријел (Brigitte Gabriel) је америчко-либански конзервативи активиста и аутор. Седам година грађанског рата је преживела са породицом у подземном склоништу површине 7 квадратних метара, испод рушевина њихове куће. У једном тренутку су били неколико дана затрпани, рушевинама новог бомбардовања. Израелски напад на Либан је променио њену судбину. Њена мајка је оперисана у Израелу, а њој је било омогућено да настави школовање. Почиње да пише за хришћанске медије на арапском језику и касније одлази у Америку.
Својевремено сам се на студијама дружио са Либанком која је као тинејџерка учествовала у првим годинама сукоба у Бејруту, у редовима хришћанске фаланге, са бугарским калашњиковом и у патикама. Пре њеног 16. рођендана, породица ју је на превару укрцала у неки мали авион и она је преко Кипра стигла у Америку. Сећања су јој још увек била веома жива. Њена породица је била веома имућна у Либану, а и у Америци су добро живели. У Либану више није остао нико од њене родбине. Остао ми је у сећању њен одговор на моје питање, ”ко су уствари маронити, либански хришћани”. Одговор је гласио: ”зависи од онога ко нас пита”, односно за неке су Феничани, а за неке Арапи.
Danas pripremamo lignje i štuke na žaru. Naći će se tu još poneka morska riba no neće biti u centru pažnje. Od štuke nisam očekivao previše, a i ne volim kad riba ima puno kostiju. Moram priznati da sam ostao ugodno iznenađen s krajnjim rezultatom. Više u videu...
Либан је једина арапска земља са вечом хришћанском популацијом. Настала је након Првог светског рата, када су Велика Британија и Француска исцртавале границе на Блиском Истоку. Слично британском мандату у Палестини, Французи су добили мандат у Либану. Године 1920. су формирали државу Велики Либан (État du Grand Liban) која је била под њиховом заштитом, а која ће након шест година бити преименована у Републику Либан (République Libanaise). За разлику од британске колонијалне управе у Палестини, Французи су од самог почетка формирали демократску државу, по угледу на Трећу (француску) републику. Либан је имао председника, владу и скупштину. Развијен је изузетно добар школски систем. Земља је доживела и економски просперитет.
Током 2. светског рата долази до кризе, која је једним делом била изазвана и сукобима између Вишијеве владе и Де Голове Слободне Француске. Умешала се и Велика Британија. Све се завршава 1943. када Либан проглашава независност.
Период након Другог светског рата обележава економски процват Либана, али и неколико политичких криза. Либан је симболично подржао арапску инвазију на Израел 1947/48, али није послао војску. Учествовали су добровољци и пружена је логистичка подршка. Након рата је примио око 100 хиљада палестинских избеглица. Те избеглице су нарушиле етничку равнотежу у земљи која је имала 52% хришћана и 48% мислимана. Године 1958. долази до покушаја државног удара, у циљу припајања Либана Насеровом пројекту Уједињене Арапске Републике (Египат и Сирија). Државни удар је спречен, уз помоћ америчких маринаца.
Све до седамдесетих година, Либан је важио за Швајцарску Блиског истока, а Бејрут за блискоисточни Париз. Бејрут је био банкарски центар за богате клијенте из арапских земаља и пружао све благодати еврпског животног стила, уз медитеранску климу. Ситуација се компликује након Шестодневног рата 1967. године, у којем Либан није учествовао. У Либан долази нови талас палестинских избеглица. Након што је пропао покушај палестински покушај да свргну краља у Јордану, Јордан протерује и ПЛО и велики број палестинских избеглица које су га подржавале. те избеглице налазе уточиште у Либану. Број избеглица достиже 400 хиљада.
Све то додатно мења етнички баланс и продубљује поделе у друштву. Палестинске избеглице нису могле да схвате да су либански хришћани незаинтересовани за ”арапску ствар”. Међу либанским муслиманима налазеб више слуха за панарапску и панисламску политику. Под палестинским утицајем, неке традиционалне вредности толерантне и секуларне либанске демократије долазе под удар. Учестали су напади на хришћане, али ни они сису остајали дужни. У таквој ситуацији, верске и етничке групе се организују и наоружавају.
Ситуација експлодира у априлу 1975, када непознати нападачи из возила у покрету отварају ватру на цркву у Бејруту. Убијено је четворо људи. На реакцију хришћанске Фаланге се није дуго чекало. У року од неколико сати, Фаланга убија тридесетак Палестинаца. Долази до периода сукоба у којима се хришћани и палестинци међусобно нападају, а та фаза завршава поделом Бејрута између хришћанске (маонитске) Фаланге и Палестинаца.
Године 1976, Либан прихвата понуду Сирије да пошаље војску и заведе ред. У следеће две године долази до жестоких обрачуна у којима се Палестинци сукобљавају са Сиријом. Ова фаза либанске кризе завршава 1977. Међутим, следеће године Сиријци улазе у сукоб за хришћанским милиијама. Тај сукоб се завршава њиховим протеривањем из Источног Бејрута, који су контролисали хришћани. Прву фазу грађанског рата замењује друга, која траје до 1982. Након тога долази трећа, па четврта. У једном тренутку, Израел упада у Либан да би отерао ПЛО са југа земље. Убрзо уз помоћ хришћанске Фаланге стиже до Бејрута и ставља западни (палестински) Бејрут под опсаду. ПЛО и палестинске милиције су на крају протерани из Либана. У Бејрут долазе западне трупе. Иран оснива Хезболах, долази до самоубилачких напада на западне војнике. Израел се повлачи и формира марионетски, хришћански Јужни Либан као 40 км широку тампон зону.
Узело би пуно времена и простора само да набројим све догађаје у тој спирали грађанског рата. Завршио је 1990, остављајући иза себе 150 хиљада мртвих и 100 хиљада инвалида. Преко 900 хиљада људи, петина популације, је променила место боравка. Око 250 хиљада људи је избегло. Данас су муслимани већина у Либану, има их око 60%. Ова статистика не укључује стотине хиљада палестинских избеглица. Процењује се да у иностранству живи два пута више Либанаца него у земљи.
Од оне Швајцарске на Блиском истоку су остале само успомене. Инфлација је преко 200% годишње, 27% становништва живи испод границе сиромаштва, а преко 60% испод 5,5 долара дневно (165 месечно). Увоз је три пута већи од извоза.
Моје мишљење је да су Украјинци како-тако успели да стабилизују у фронт на харковском правцу, без обзира на то што Руске снаге ипак напредују. Напредак руских јединица је спор. Стање на фронту у правцу Харкова је на доњој карти. Руси ће вероватно "поравнати", односно повезати сада два одвојена правце продора и онда стати. По мом суду вероватно ће потом отпочети нови демонстративни напад на неком другом делу границе са Украјином.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
"Ključa" u Jerusalimu: Hiljade na ulicama, postavljene barikade FOTO/VIDEO
Dok se poslanici izraelskog parlamenta okupljaju posle šestonedeljne pauze, ispred zgrade Kneseta u Jerusalimu okupile su se danas po podne hiljade antivladinih demonstranata iz celog Izraela.
Policija je podigla dva reda barikada koje razdvajaju demonstrante od Kneseta, a učesnici protesta skandiraju parole protiv premijera Benjamina Netanjahua i njegove vlade, prenosi Tajms of Izrael.
"Bibi predstavlja opasnost po postojanje Izraela", uzvikivali su demonstranti.
Istaknuta antivladina aktivistkinja Šikma Bresler poručila je da je cilj protesta, sprovedenog na zakonit i nenasilan način, da se građanima Izraela "vrati mogućnost da utiču na pravac u kojem se kreće njihova zemlja".
Demonstranti su stigli u Jerusalim iz cele zemlje, a mnogi su učestvovali u ogromnom, sporovoznom konvoju automobila koji je ranije danas krenuo ka prestonici.
Podsetimo, Međunarodni krivični sud (MKS) zatražio je nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua zbog navodnih ratnih zločina, preneo je Rojters.
Netanjahu je ubrzo reagovao i nazvao odluku glavnog tužioca Međunarodnog krivičnog suda (MKS) Karima Kana da zatraži nalog za hapšenje za njega i ministra odbrane Joava Galanta ''skandaloznom'', pišu izraelski mediji.
''Ovo me neće zaustaviti, niti će zaustaviti nas'', navodno je rekao Netanjahu na sastanku njegove partije Likud, prenosi izraelski portal Ynet.
Vojnici generacije „decembar 2023“ koji drugi deo vojnog roka služe u 63. padobranskoj brigadi uspešno su završili osnovnu padobransku obuku u ovoj jedinici Vojske Srbije.
Oni su prethodne nedelje izveli padobranske skokove radi upoznavanja manevarskih sposobnosti padobrana, skokove sa otvaranjem rezervnog padobrana, sa ličnim naoružanjem, kao i skokove sa dodatnim teretom.
Kako bi došli do ovog dela obučavanja, vojnici su prethodno morali da prođu individualno osposobljavanje u centrima Komande za obuku, da bi potom na dobrovoljnoj osnovi pristupili 63. padobranskoj brigadi, gde su uspešno savladali sadržaje iz taktike specijalnih dejstava, vatrenu obuku i zemaljski deo padobranske obuke.
Za to vreme su stekli osnovna vojnička znanja, naučili da rukuju savremenim naoružanjem i opremom na upotrebi u ovoj elitnoj jedinici Vojske Srbije, unapredili psihofizičku kondiciju i savladali tehnike izvršenja padobranskog skoka i procedure u prinudnim situacijama.
Uspešnim završetkom padobranske obuke vojnici su stekli zvanje „padobranac“, a najboljima među njima se pruža mogućnost da postanu profesionalni pripadnici specijalnih jedinica Vojske Srbije, za šta su svi iz ove generacije već iskazali interesovanje.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Sportski susret srpskih i mađarskih generala i visokih oficira
U dvorani Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina“ u Novom Sadu danas je održan tradicionalni sportski susret generala i visokih oficira Vojske Srbije i Mađarske vojske.
Reč je o 14. takvom susretu u malom fudbalu, koji se od 2015. godine naizmenično održavaju na terenima u Srbiji i Mađarskoj sa ciljem jačanja međusobnog poverenja i dobrosusedskih odnosa.
Goste je na današnjem meču predvodio brigadni general Gabor Šanta, a našu ekipu — zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Želimir Glišović.
Kao i do sada, utakmica je odigrana u fer i prijateljskoj atmosferi, a rezultat je bio u drugom planu. Ovoga puta je pobedila ekipa Vojske Srbije rezultatom 2:1.
Sportski susreti generala i visokih oficira predstavljaju jednu od brojnih aktivnosti intenzivne i sadržajne saradnje Vojske Srbije i Mađarske vojske, koju karakteriše stalno kvalitativno unapređenje i koja prati izuzetne ukupne odnose naših dveju zemalja.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
