Ја много волим ароматичан укус штуке. Што је риба већа кости мање сметају, а и нема их баш тако много. Само што је штука уопште постала реткост.

Колико је тачан податак из књиге Х.Т. Лентона "German warships of WWII" да је КБ Далмација пар дана вијала заставу НДХ док је нису преузели Немци /Италијани?

У Волчанскуу изгледа још има прилично да се "ради" док падне. Што се тиче агрегата у тенку, уградња разних додатних апарата активне одбране возила и електронских механизама тражи све више струје за време док не ради главни мотор.

from r/Damnthatsinteresting

Опет духовит назив, сада војног полигона. Капустин Јар - Капустин Яр - Купусова јаруга или просто Купусиште. Шасију производи МЗКТ, Мински Завод Точкашких Тегљача, мада је у овом случају реч о широко примењиваном гусеничару, насталом пре око 40 година.

Hvala

Slažem se i verujem da to i oni sami uviđaju a verujem i da se vode teorijom bolje išta nego ništa. Ovo je svakako tek početak i tek prva ideja, videćemo kako će se i da li će se dalje razvijati.
Tu je takođe i ono što sam autor videa kaže, koliko u opšte vojnika nosi podcevni bacač granata i taj što ga nosi mora da bira da li će imati spremnu granatu ili ovo.

Više informacija o slici netko??

   Najnovija varijanta T-72 MS koja je na upotrebi u VS ima agregat. Svi pa i linijski tenkovi. Očigledno ima potrebe za agregatom kada tenkovski motor miruje čime se štedi gorivo, smanjuje buka i drastično umanjuje toplotni odraz vozila. Savremeni uređaji kao što su aktivno reaktivni oklop, uređaj za signalizaciju radarskog ozračivanja, termovizija, tačskrin displeji za kontrolu motora, kamere za osmatranje, komunikacija a u novije vreme i antidron zaštita zahtevaju stalno napajanje i kada je motor ugašen. Napon kolske mreže kod Ruskih oklopnih vozila je 26 Volti i kod pomenutog tenka se obezbeđuje iz 4 olovna akumulatora od po 12 V 140 Ah vezanih u kombinovanu vezu što očito nije dovoljan kapacitet za napajanje pomenutih uređaja više sati. Otud agregat.

На отварање ове теме ме подстакао видео на који сам случајно наишао на Јутјубу:



Брижит Гебријел (Brigitte Gabriel) је америчко-либански конзервативи активиста и аутор. Седам година грађанског рата је преживела са породицом у подземном склоништу површине 7 квадратних метара, испод рушевина њихове куће. У једном тренутку су били неколико дана затрпани, рушевинама новог бомбардовања. Израелски напад на Либан је променио њену судбину. Њена мајка је оперисана у Израелу, а њој је било омогућено да настави школовање. Почиње да пише за хришћанске медије на арапском језику и касније одлази у Америку.

Својевремено сам се на студијама дружио са Либанком која је као тинејџерка учествовала у првим годинама сукоба у Бејруту, у редовима хришћанске фаланге, са бугарским калашњиковом и у патикама. Пре њеног 16. рођендана, породица ју је на превару укрцала у неки мали авион и она је преко Кипра стигла у Америку. Сећања су јој још увек била веома жива. Њена породица је била веома имућна у Либану, а и у Америци су добро живели. У Либану више није остао нико од њене родбине. Остао ми је у сећању њен одговор на моје питање, ”ко су уствари маронити, либански хришћани”. Одговор је гласио: ”зависи од онога ко нас пита”, односно за неке су Феничани, а за неке Арапи.