СВЕТСКИ РАТ ЈЕ ПОЧЕОсреда, 30 март 201
ЏОН ПИЛЏЕР
Опасност за све нас није Трамп, већ Хилари Клинтон. Она није дисидент. Она отелотворава отпорност и насиље системаСнимао сам на Маршалским острвима, која се налазе северно од Аустралије, на средини Тихог океана. Кад год кажем људима где сам био, питају ме: „Где је то?“ Ако питам јесу ли чули за Бикини, добијем одговор: „Мислиш на купаћи костим?“
Изгледа да мало ко зна да је купаћи костим који називамо бикини добио име у част прославе нуклеарне експлозије која је уништила острво Бикини (на свим сликама испод). САД су тестирале 66 нуклеарних бомби на Маршалским острвима између 1946. и 1958, што је исто као да је падало 1,6 бомби из Хирошиме сваког дана у трајању од 12 година.
Бикини је данас тих, измењен и контаминиран. Палме расту на чудан начин. Ништа се не креће. Нема птица. Споменици на старом гробљу су радиоактивни. Моје ципеле су после мерења Гајгеровим бројачем (уређај за мерење радиоактивности познат и под називом Гајгер-Милеров бројач; прим. прев.) означене као „небезбедне“.
Стојећи на плажи, гледао сам како смарагдно зелени Пацифик бива усисан у велику црну рупу. Та рупа је кратер који је оставила огромна хидрогенска бомба названа „Браво“. Експлозија је вероватно заувек озрачила људе и околину удаљене стотинама миља одатле.
На повратку кући, застао сам на аеродрому у Хонолулуу и приметио амерички магазин Женско здравље. На насловној страни била је жена у бикинију и наслов И ти можеш да имаш тело за бикини. Неколико дана пре тога, на Маршалским острвима интервијуисао сам жене које су имале веома различита „бикини тела“; свака је имала карцином штитне жлезде или неку другу врсту злоћудног карцинома.
За разлику од насмејане жене из магазина, свака је имала неку врсту обољења: биле су жртве и заморчићи алаве суперсиле, која је данас опаснија него икад.
СВЕ ЈЕ БИЛА ГЛУМА, ОБАМА ЈЕ ЛАГАОПишем ово искуство као упозорење, у нади да ће вам скренути пажњу са дистракција које су преокупирале многе од нас. Утемељитељ модерне пропаганде Едвард Бернајс описао је тај феномен као „циљану и интелигентну манипулацију навикама и мишљењима“ у демократским друштвима. Он га је прозвао „невидљиво управљање“.
Колико људи је свесно да је почео светски рат? Тренутно је то пропагандни рат; рат лажи и дистракција, али ово се може променити истог секунда првом погрешном наредбом; првом ракетом.
Председник Обама је 2009. године стајао пред дивном публиком у центру Прага, у срцу Европе. Обећао је да ће „ослободити свет нуклеарног оружја“. Људи су бурно поздрављали те речи, неки су и плакали. Из медија је потекла бујица тривијалности. Обами је потом додељена Нобелова награда за мир.
Све је била глума, Обама је лагао.Његова администрација повећала је производњу нуклеарног оружја, нуклеарних бојевих глава, система за нуклеарно достављање и нуклеарних постројења. Потрошња на нуклеарне бојеве главе под Обамом повећала се више него под било којим америчким председником. Трошкови у протеклих 30 година износили су више од 1.000 милијарди долара.
Планира се производња мини нуклеарне бомбе, познате под називом B61 модел 12. Никад није постојало ништа слично томе. Генерал Џејмс Картрајт, бивши заменик начелника Генералштаба, изјавио је да „ова редукција чини коришћење нуклеарног оружја реалистичнијим“.
У последњих 18 месеци Америка на западним руским границама предводи највеће гомилање војних снага од Другог светског рата. Још од Хитлеровог напада на Совјетски Савез стране трупе нису представљале тако очигледну претњу Русији.
Украјина, некада чланица Совјетског савеза, постала је игралиште CIA. Пошто је организовао пуч у Кијеву, Вашингтон контролише режим, који се налази на граници Русије, према којој је непријатељски настројен и буквално преплављен нацистима. Истакнуте парламентарне фигуре у Украјини су политички потомци злогласних ОУН и УПА фашиста. Отворено хвале Хитлера и позивају на прогон и протеривање рускојезичне мањине.
То је ретко вест на Западу, или је изврнуто како би се заобишла истина.
ПОНАШАЊЕ САД СЕ ПРЕЋУТКУЈЕ НА ЗАПАДУУ Летонији, Литванији и Естонији – државама које граниче са Русијом – америчка војска размешта борбене трупе, тенкове, тешко наоружање. Овакво безобзирно провоцирање друге светске нуклеарне силе потпуно се прећуткује на Западу.
Оно што могућност за избијање нуклеарног рата чини још изгледнијом је паралелна кампања против Кине. Ретко прође дан у коме Кини није додељен статус „претње“. Судећи према адмиралу Харију Харису, америчком команданту на Пацифику, Кина гради „велики пешчани зид у Јужном кинеском мору“.
Мислио је на то што Кина гради авионске писте на острвима Спартли, која су предмет спора са Филипинима, који је актуелизован тек пошто је Вашингтон притиснуо и подмитио владу у Манили, а Пентагон покренуо пропагандну кампању под називом „Слобода навигације“.
Шта ово заправо значи? То значи слободу америчким ратним бродовима да патролирају и доминирају у приобалним водама Кине. Покушајте да замислите америчку реакцију да кинески бродови то раде код обала Калифорније.
Направио сам филм под називом Рат који нисте видели, у којме сам интервијуисао истакнуте новинаре из Америке и Велике Британије – извештаче попут Дана Радера са CBS, Рејџера Омара са BBC и Дејвида Роузе из Обсервера.
Сви су се сложили у једној ствари: да су новинари и емитери радили своје послове и доводили у питање пропаганду о томе како Садам Хусеин има оружје за масовно уништење и да нису понављали и надограђивали лажи Џорџа Буша и Тонија Блера – инвазија на Ирак се можда никад не би ни догодила, а стотине хиљада мушкараца, жена и деце данас би било живо.
Пропаганда која полаже темеље за рат против Русије и/или Кине функционише по истом принципу. Колико ја знам, ниједан новинар у западним мејнстрим медијима – рецимо неко од људи попут Дана Радера – није се запитао због чега Кина гради авионске писте у Јужном кинеском мору.
Одговор је крајње очигледан: САД окружују Кину мрежом база, балистичких ракета, борбених формација и нуклеарних бомбардера. Овај смртоносни лук протеже се од Аустралије до пацифичких острва, Маријанских, Маршалских острва и Гуама, даље до Филипина, Тајланда, Окинаве, Кореје и дуж Евроазије све до Авганистана и Индије. Америка притеже омчу око кинеског врата. У медијима тишина; у медијима рат.
ЗЕМЉА КОЈА ЈЕ НАПАЛА 50 СТРАНИХ ВЛАДАУ строгој тајности САД и Аустралија су 2015. извеле највеће билатералне ваздушно-поморске војне вежбе у блиској историји, познате под називом Талисманска сабља. Циљ им је био да тестирају ваздушно-поморски план борбе и блокирају поморске линије као што су Малајски пролази и мореузи у Ломбоку, и тако одсеку Кину од приступа нафти, гасу и другим виталним сировинама са Блиског истока и Африке.
У циркусу под називом „Америчка председничка кампања“ Доналда Трампа представљају као лудака и фашисту. Он свакако јесте гнусан, али је такође и жртва медијске кампање. Сама та чињеница би требало да нам подстакне скепсу.
Трампови ставови о миграцији су гротескни, али ништа мање од ставова Дејвида Камерона о истом питању. Није Трамп тај који врши масовне депоратције из САД, већ нобеловац Барак Обама.
Судећи по једном истакнутом либералном коментатору, Трамп „ослобађа мрачне силе насиља“ у САД. Ослобађа их?
То је земља у којој мала деца пуцају у своје мајке, а полиција води убилачки рат против црних Американаца. То је земља која је напала или покушала да свргне више од 50 влада, од којих су многе биле демократске, и бомбардовала од Азије до Блиског истока, узрокујући смрт и избеглиштво милиона људи.
Ниједна земља нема такву историју систематског насиља. Већину америчких ратова – при чему су сви вођени против беспомоћних земаља – нису започели републикански председници, него либералне демократе, попут Трумана, Кенедија, Џонсона, Клинтона, Обаме.
Цео низ директива Савета за националну безбедност као главни циљ америчке спољне политике прогласио је 1974. године задатак да свет „највећим делом буде скројен по америчком калупу“. Та идеологија се зове месијански американизам. Сви смо Американци, а јеретици ће бити преобраћени, изнутра урушени, поткупљени, оклеветани или згажени.
Дондалд Трамп је симптом овога, али је такође и дисидент. Он каже да је инвазија на Ирак била злочин и не жели да ратује са Русијом и Кином. Опасност за све нас није Трамп, већ Хилари Клинтон. Она није дисидент. Она отелотворава отпорност и насиље система, чија хваљена „посебност“ је заправо тоталитаризам, који се повремено маскира у либерализам.
Како се ближи дан председничких избора, Клинтонову ће почињати да славе као прву жену-председника, без обзира на све њене злочине и лажи – баш као што је Барак Обама уживао симпатије као први црни председник, а либерали су прогутали његове глупости о „нади“. И тако се наставља зачарани круг лажи и обмана.
ОБАМИН УБИЛАЧКИ УТОРАКОписан од Гардијановог колумнисте Овена Џоунса као „забаван и шармантан, са харизмом коју нема практично ниједан други политичар“, Обама је пре неки дан послао дронове да побију 150 људи у Сомалији. Судећи према Њујорк тајмсу, обично убија људе уторком, кад му се предаје листа кандидата за смрт дроном. Врло харизматично.
У председничкој кампањи 2008. године Хилари Клинтон је претила да ће „потпуно збрисати“ Ирак нуклеарним оружјем. Као државни секретар у Обаминој администрацији учествовала је у свргавању демократски изабране владе Хондураса. Готово да је била срећна због личног доприноса уништењу Либије 2011. године. Кад је либијски лидер, пуковник Гадафи, јавно рашчеречен ножем – а то је убиство које је омогућила америчка логистика – Клинтонова је ликовала због његове смрти речима: „Дођосмо, видесмо, он погину“ (We came, we saw, he died).
Једна од најближих сарадница Хилари Клинтон је Медлин Олбрајт, бивши државни секретар, која је напала младе жене због тога што не подржавају Хилари. То је иста она Медлин Олбрајт која је прославила смрт пола милиона ирачке деце реченицом: „Вредело је“.
Међу највећим спонзорима Хилари Клинтон су израелски лоби и велике оружане корпорације које распирују насиље на Блиском истоку. Она и њен муж искамчили суу право богаство од Волстрита. И поред свега тога, она ће ускоро бити изабрана за женског кандидата, да би поразила Трампа, званичног демона. Подржавају је и неке од најистакнутијих феминисткиња, попут Глорије Штајнем у САД и Ен Самерс у Аустралији.
Прошла генерација, коју постмодернистички култ сада стигматизује због „идентитетске политике“, успела је да заустави много препредених либерала тако што је проучавала узроке и појединце које су подржавали – људе попут лажњака Обаме и Клинтонове или лажне прогресистичке покрете попут Сиризе у Грчкој, која је изадала народ и земљу и удружила се са њиховим непријатељима.
Аутоцентризам, нека врста „ја-изма“, ушао је у нови дух времена привилегованих западних друштава и означио пропаст великих покрета који се боре против ратова, друштвене неједнакости, неправде, расизма и сексизма.
ГДЕ СУ ОНИ КОЈИ ЋЕ РАЗБИТИ ТИШИНУ?Данас би том дугом сну могао доћи крај. Млади полако почињу поново да се комешају. Хиљаде у Британији које су дале подршку Џеремију Корбину да дође на чео Лабуриста део су тог новог буђења – као и они који подржавају сенатора Бернија Сандерса.
У Британији се прошле недеље Корбинов најближи сарадник и његов благајник из сенке Џон Мекдонел заложио да лабуристичка влада исплати дугове пиратских банака и заправо настави са политиком штедње.
У САД је Берни Сандерс обећао да ће подржати Хилари Клинтон ако буде номинована. И он се такође залагао за употребу војске САД онда кад то сматра „исправним“. Говори и да је Обама одрадио „одличан посао“.
У Аустралији се води нека врста аморфне политике у којој се монотоне парламентарне игре одвијају у медијима, док се избеглице и аутохотно становништво прогањају а неједнакост расте као и опасност од рата. Влада Малкома Турнбула је управо најавила такозвани буџет за одбрану од 195 милијарди долара, што је подстицај за вођење ратова. Није било никакве дебате, влада апсолутна тишина.
Шта се догодило са великом традицијом директних и непартијских народних акција? Где су храброст, машта и посвећеност, неопходни да би се започело дуго путовање ка бољем, праведнијем и мирнијем свету? Где су дисидентска уметност, филмови, позоришта, литература?
Где су они који ће разбити тишину? Или ћемо чекати да падне прва нуклеарна ракета?
Редигована верзија говора Џона Пилџера на Универзитету у Сиднеју под насловом „Светски рат је почео“
Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ
Сајт Џона Пилџераstandard.rs
