PALUBA
November 08, 2024, 08:36:39 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik za prenošenje vesti na forumu PalubaInfo
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 [188] 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202   Go Down
  Print  
Author Topic: Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini  (Read 243059 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 09:25:31 pm
Location: Obrenovac - selo Mislođin
Posts: 16 004


« Reply #1870 on: July 17, 2023, 05:23:48 pm »

Veliki skok cena pšenice posle odluke Kremlja: ruski potez može imati ozbiljne posledice

Cene pšenice su danas naglo porasle nakon što je Rusija suspendovala učešće u inicijativi koja je garantovala bezbedan izvoz žitarica preko Crnog mora. Na čikaškoj berzi, "fjučersi" na pšenicu su porasli 3,4 odsto na 6,84 dolara po bušelu.

Cene kukuruza su takođe porasle, za dva odsto, na 5,16 dolara po bušelu.

Okidač za poskupljenje bila je najava Rusije o suspenziji učešća u inicijativi koja je garantovala bezbedan izvoz žitarica i đubriva iz tri ukrajinske luke na Crnom moru, prema sporazumu Rusije, Ukrajine i Turske, postignutom prošlog jula uz posredovanje Ujedinjenih nacija.

Ugovor je zaključen na 120 dana i produžen je za još 120 dana u novembru prošle godine i za još 60 dana u martu. On je istekao danas, uz saopštenje Rusije da se ne poštuju odredbe koje se tiču njenog izvoza.

Od početka avgusta prošle godine do 10. jula ove godine iz tri ukrajinske luke na Crnom moru izvezeno je 32 miliona tona žita u 45 zemalja na tri kontinenta, saopštile su prošle nedelje UN.

Najviše žitarica je izvezeno u Kinu, skoro osam miliona tona. Slede Španija i Turska sa šest, odnosno 3,2 miliona tona. Među pet glavnih uvoznika našle su se i Italija i Holandija sa 2,1 i dva miliona tona žitarica, respektivno. B.P: lako je izračunati koliko žita je ostalo za "Globalni Jug", deo od preostalih 11 miliona tona.

Izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 09:25:31 pm
Location: Obrenovac - selo Mislođin
Posts: 16 004


« Reply #1871 on: July 18, 2023, 01:16:07 pm »

Украјина за 18 месеци рата изгубила скоро 15 милиона становника

У време стицања независности Украјина је имала 52 милиона становника, уочи рата око 42 милиона а данас, како кажу стручњаци, у Украјини живи између 28 и 31 милион људи, наводи "Коријере да ла сера"

Празни градови, пре свега села, породице су подељене, усамљени војници на фронту чије су жене са децом отишле у иностранство одакле се не враћају… Украјина пролази кроз катастрофалну демографску кризу. Колапс становништва ускоро ће изазвати веома озбиљне економске и социјалне проблеме у Украјини, пише репортер “Коријере да ла сера”.

Украјина је за 18 месеци рата изгубила, како се процењује, скоро 15 милиона становника.

О томе се мало говори у јавности, наводи италијански лист и додаје да се у Украјини нико не бави овим проблемом јер су сви напори окренути ка фронту.

„Када кућа гори, прво морате угасити ватру, а тек касније размишљати о томе који намештај ћете купити“, кажу званичници у Кијеву, бране се чланови владе Зеленског.

После распада Совјетског Савеза, у време стицања независности 1991. године, Украјина је имала око 52 милиона становника. Десет година касније на попису 2001. године било је 48, 5 милиона а уочи руског напада у фебруару 2022. године број становника се свео на око 42 милиона.

Ипак, најдраматичнији пад је забележен од почетка рата, пре свега због масовног бекства жена и деце у иностранство. Кијевске власти одмах су забраниле излазак из земље мушкарцима од 18 до 65 година.

Данас, како процењују стручици, у Украјини живи између 28 и 31 милион становника, подсећа „Коријере да ла сера”.

„Са 52 милиона на мање од 30 за три деценије. То је веома озбиљан губитак за земљу који угрожава њене шансе за обнову после завршетка рата, спречава економску нормализацију и потапа пензиони систем,  објашњава Александар Деменчук, ректор Факултета политичке науке у Кијеву.

„Недостају деца, стога недостаје будућност. Отишле су младе жене из виших средњих класа са одличним степеном школовања. А што је још озбиљније, више од половине њих не намерава да се врати у Украјину. Деца уче у немачким, пољским, аустријским, француским или холандским школама. Мајке су одмах нашле посао. Европска политика добродошлице у почетку нам се чинила чудом великодушности, а сада се испоставило да је проклетство,” наводи Деменчук.

Према речима Еле Либанове, угледног демографа у Националној академији наука, све то утиче на стопу фертилитета, која је пала на 0,7 одсто, и једна је од најнижих у свету.

Сви урбани центри који се налазе у близини Донбаса су полупусти: остали су само стари, болесни и сиромашни. Али проблем је национални.

„Већина мојих најбољих сарадника брзо је нашла посао у Пољској и Француској. Наше индустрије не раде, нема тржишта. Нико од њих се неће вратити» каже Сергеј, ИТ предузетник са канцеларијама широм земље.

Породице се распадају преко ноћи а војници и официри све чешће се жале да су остали сами. Један украјински официр који се месецима бори око Бахмута пожалио италијанским новинарима да га је жена напустила.

„Моја жена са наше двоје деце од 5 и 7 година отишла је у Немачку првих дана рата. Од тада се срећемо све мање. А сада сам открио да је нашла новог сапутника“, каже Алексеј, 40-годишњи капетан стациониран у близини Бахмута.

„Сукоб ће повећати стопу развода. Жене напуштају мушкарце, али чак и војници понекад нађу нове сапутнике“, каже Јиулиа Комар, психолог који се бави породичним недаћама.

Недавна студија УНХЦР-а процењује да 76 одсто избеглица намерава да се врати, али су украјински стручњаци и даље веома скептични.

„У наредна два месеца наша влада ће израдити програм подршке повратку, покушавајући да укључи европске партнере“, каже професор Деменчук. Он се нада да ће се то догодити „што је пре могуће" .

Izvor
Logged
micha
Stručni saradnik - OMJ
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Last Login:October 27, 2024, 11:01:27 pm
Posts: 1 907


« Reply #1872 on: July 18, 2023, 11:44:50 pm »




   Ako je istina onda je strašno!


Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 09:25:31 pm
Location: Obrenovac - selo Mislođin
Posts: 16 004


« Reply #1873 on: July 20, 2023, 07:46:34 pm »

Блумберг: Више од 20 земаља поднело захтев за придруживање БРИКС-у

Више од 20 земаља званично је поднело захтев за придруживање БРИКС-у, јавља агенција Блумберг, позивајући се на представника Јужне Африке у организацији Анила Суклала. „Двадесет две земље су званично поднеле захтеве да постану чланице БРИКС-а“, наводи се у саопштењу агенције.

По речима Суклала, отприлике је подједнак број земаља неформално изразио жељу да се придружи организацији која окупља Бразил, Русију, Индију, Кину и Јужну Африку.

Он је раније рекао да су Саудијска Арабија и Иран формално затражиле да постану чланице БРИКС-а, док су међу земљама које су изразиле интересовање за придруживање Аргентина, УАЕ, Алжир, Египат, Бахреин и Индонезија.

Izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 09:25:31 pm
Location: Obrenovac - selo Mislođin
Posts: 16 004


« Reply #1874 on: July 22, 2023, 08:58:18 am »

Украјинско жито постало војни терет

Док Зеленски захтева наставак извоза житарица, САД одбијају да дају подршку бродовима, ЕУ нуди оружје, Ердоган се нада продужењу споразума с Путином, а Русија спроводи поморску блокаду лука.

Украјина инсистира на наставку извоза жита без обзира на то што Русија не гарантује безбедност бродова у Црном мору и што је од јуче на снази њено упозорење да ће сваку пловидбу сматрати потенцијалним превозом војног терета, а државе под чијим заставама буду пловили ти бродови третирати као умешане на страни Украјине.

Кијев је спреман да из буџета положи депозите за осигурање бродова: неименовани финансијски стручњаци блиски власти у Кијеву кажу да би то могло да буде 20 милијарди евра – али то није довољно. Осигуравачи пловила, по свему судећи, нису спремни да издају сертификате чак ни ако би се нашле толике суме новца, јер је јасно да Русија не даје гаранције. Уз то, гаранције покривају стране бродове, али не и терминале за жито, а Володимир Зеленски је рекао да је у једном од напада на лучку инфраструктуру и терминале за жито у Черноморску уништено више од 60.000 тона жита.

Ноћним нападима на луке Русија је фактички увела поморску блокаду Украјине и то тренутно по окончању споразума о житу, у понедељак. У Одеси и Николајеву „заглављено” је 12 теретних бродова јер њихови осигуравачи одбијају да их пошаљу у зону гранатирања.

Украјински медији известили су јуче да се у Црном мору налази неколико бродова који плове ка луци Измајил, у делти Дунава у Црно море, на граници с Румунијом. Један од њих је теретни брод „Алфа стар”, на чијем се јарболу вијори застава Камеруна. Ова лука до сада није учествовала у житном послу (укључене су биле само луке у Одеси, Черноморску и Јужном).

Оно што у овом тренутку даје слабе изгледе за покретање бродова у Црном мору јесте и то што су САД јасно најавиле да нису спремне да упуте било какве мере подршке бродовима након саопштења руског Министарства одбране. Такође су констатовали да сада као једини начин за извоз жита преостаје копнени пут. Званични Вашингтон је само најавио да ће украјинском пољопривредном ресору уплатити 250 милиона долара због штете коју ће претрпети. ЕУ је јуче најавила повећање војне подршке Кијеву у виду ПВО система и другог наоружања, а може да размотри и постепени пренос активности за обуку украјинског војног особља у Украјину. Дакле, за Зеленског недовољно.

Али украјински председник не одустаје: упутио је генералном секретару УН и Турској званичне захтеве у којима уверава да се може радити и без Русије, с обзиром на то да постоје два споразума. Један је потписан између Украјине, Турске и УН, а други између Русије, Турске и УН. Зеленски жели да представи да је излазак Русије „оборио” само други споразум и да, пошто Украјина с Русијом није имала никакав договор – може да се настави на основу првог споразума.

Рекао је да се Украјина не плаши, да су јој се обратиле компаније које поседују бродове и да су спремне да наставе транспорт уколико их подржи Турска. Званична Анкара је потврдила пријем писма, али је рекла да одлуку још није донела. Зеленски од Турске тражи да упути своје ратне бродове као пратњу комерцијалним пловилима за извоз жита, што се сматра мало вероватним. После одлуке о испоручивању команданата „Азова”, најављене ратификације за улазак Шведске у НАТО и „одласка у историју” житног споразума – то би значило да Турска иде на потпуну конфронтацију с Русијом, а то у овом тренутку није потребно ни једној ни другој страни. Ердоган ће, готово сигурно, усмерити своје напоре да житни споразум „врати у игру” кад се буде срео с руским колегом следећег месеца. Путинову наводну посету Анкари за сада нико не коментарише у Москви.

Уочи ступања на снагу упозорења руског Министарства одбране Путин је поновио руске услове који нису испуњени. Руски председник је рекао да ће Москва размотрити могућност повратка житном споразуму ако се узму у обзир и спроведу сви захтевани принципи њеног учешћа – „без изузетка”. Ти услови су повезивање са „свифтом” финансијских организација које опслужују извоз жита из Русије; повлачење санкција на испоруке руског жита и ђубрива на светско тржиште; деблокада цевовода којим тече амонијак од Тољатија до Одесе (који су прошлог месеца минирале украјинске снаге) и увоза делова за пољопривредне машине.

„Наша земља је у стању да замени украјинско жито, како на комерцијалној, тако и на бесплатној основи. Штавише, ове године поново очекујемо рекордну жетву. Продужење ’житног посла’ у облику у којем је постојао – изгубило је сваки смисао”, рекао је Путин. Он је неколико пута до сада подсећао да је од целокупне количине жита извезеног током трајања споразума до сиромашних земаља, због којих је, наводно, и инсистирано на извозу украјинског жита – стигло око три одсто. Све остале количине завршавале су већином у европским државама, одакле су по вишим ценама препродаване другим земљама. Још пре неколико месеци, кад су се лидери афричких држава жалили да жито до њих готово да не стиже, Путин је најавио да је Русија, која има добре односе с већином афричких држава, спремна да им бесплатно испоручује своје жито.

За сада ће „житни посао” застати из више разлога. Алтернативни копнени путеви имају бројне недостатке: много мање капацитете; улазак бродова у реке које се уливају у Црно море је ограничен дубином газа; потребни су претовари који повећавају цену; постоји неподударност железничких колосека са суседним државама и слично.

У овом тренутку ни Русији није у интересу да потапа комерцијалне бродове, што би довело до ескалације сукоба и санкција. Уколико се владе водећих западних земаља умешају и донесу политичку одлуку да бродови иду у украјинске луке, онда ситуација може да се промени. Али за сада је питање хоће ли оне донети такву одлуку. Тренутно нема наговештаја да су спремне. Друго питање је како би Русија одговорила на такву одлуку. У међувремену трају напади на лучке инфраструктурне објекте и житне терминале.

Амбасада Украјине: милиони људи у ризику од глади

Више од 400 милиона људи широм света рачуна на животно важно украјинско жито у циљу обезбеђивања своје прехрамбене сигурности, углавном у азијским и афричким земљама. Одбијајући да настави учешће у црноморској иницијативи, Русија свесно ставља милионе људи широм света у опасност од гладовања и уцењује их поскупљењем прехрамбених намирница.

Ово је део намерне руске стратегије за дестабилизацију земаља Азије и Африке, стоји између осталог у саопштењу амбасаде Украјине. Такође се позива међународна заједница да се придружи напорима Украјине да сачува животно важан елемент прехране – жито. „Заједно морамо да заштитимо најугроженије људе широм света, којима Русија покушава да науди. Заједничким и одлучним акцијама морамо да обезбедимо и гарантујемо несметан извоз украјинске хране, да се супротставимо руској уцени храном”, каже се у саопштењу.

Izvor
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Last Login:Today at 01:17:30 am
Posts: 3 815


« Reply #1875 on: July 23, 2023, 09:16:46 am »

Постоји још један проблем, а то је инфраструктура у лукама, потребна за утовар бродова. Ако Руси униште складишта и дизалице, бродови се не могу пунити.

Колико год Зеленски покушао да изазове додатну конфронтацију и умеша САД или Турску у сукобе (а заштита бродова који упловљавају у украјинске луке би била управо то), мислим да и Бајден и Турска знају где су границе. Чак и ако би штитили бродове до уласка у територијалне воде Украјине, Руси би их могли уништавати у украјинским водама. Улазак америчких или турских бродова у украјинске воде би био као да пошаљу војску у Украјину.
Logged
Istria 052
Prijatelj foruma
potporučnik
*
Offline Offline

Last Login:Today at 06:40:41 am
Posts: 2 222


« Reply #1876 on: July 23, 2023, 11:05:34 am »

Skoro da ne postoje osiguravajuce kuce kojim osiguravaju brodove protiv rizika rata. One koje postoje su prevaranti. Doboljno je po lace je garancija, vecina ce poskuslusati, a za ove neposlusne, protubrodske rakete starijih modela su dovoljne.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 09:25:31 pm
Location: Obrenovac - selo Mislođin
Posts: 16 004


« Reply #1877 on: July 28, 2023, 01:55:53 pm »

Путин открио: Како је Запад изазвао хаос са ценама хране и енергената

Проблеми на глобалном тржишту хране и енергената нису се појавили јуче и због ситуације у Украјини, него у време пандемије вируса корона када је Запад подржавао своје становништво штампањем новца, рекао је председник Русије Владимир Путин на пленарној седници другог самита „Русија-Африка“.

„Потешкоће на прехрамбеном и енергетском светском тржишту нису настале јуче и нису настале због ситуације са Украјином. Оне су почеле да се појављују током борбе против пандемије вируса корона када су многе земље, укључујући индустријализоване земље, које су затварале предузећа из санитарних разлога, биле принуђене да на одговарајући начин подржавају своје становништво и своју производњу у различитим сферама индустрије. На који начин? Помоћу емисије новца“, рекао је Путин.

Он је истакао да је у време пандемије Америка штампала огромну количину новца – то је радила и ЕУ, додуше мање него САД.

„У САД су штампали новац и почели да га користе за куповину хране на светском тржишту и цене су одмах скочиле. То је било повезано са кратковидом политиком у области енергетике када су, без основа да рачунају на ефикасност алтернативних врста енергије, почели да занемарују угљоводонике, нису улагали у развој угљоводоничне енергетике“, рекао је Путин.

Како је додао, све је то довело до повећања цене енергетских ресурса, што се на крају одразило на цену ђубрива.

Он је истакао да је у време пандемије Америка штампала огромну количину новца – то је радила и ЕУ, додуше мање него САД.

„У САД су штампали новац и почели да га користе за куповину хране на светском тржишту и цене су одмах скочиле. То је било повезано са кратковидом политиком у области енергетике када су, без основа да рачунају на ефикасност алтернативних врста енергије, почели да занемарују угљоводонике, нису улагали у развој угљоводоничне енергетике“, рекао је Путин.

Како је додао, све је то довело до повећања цене енергетских ресурса, што се на крају одразило на цену ђубрива.

Izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Yesterday at 09:25:31 pm
Location: Obrenovac - selo Mislođin
Posts: 16 004


« Reply #1878 on: August 01, 2023, 12:06:48 pm »

Бој за Крим се бије због гаса и нафте

Када је „Сандеј експрес" пре два дана „открио“ да се 2.000 припадника специјалних јединица Оружаних снага Украјине обучава се у Великој Британији за учешће у операцији освајања полуострва Крим, кренула је „повика на вука”.

Враћање Крима може да изгледа као мало вероватан исход, али Кијев улаже знатне напоре како би показао ту намеру. А Руси се труде како би утврдили и одбранили полуострво. Зеленски стално поручује да ће повратити Крим.  Циљ удара је да узнемирава руску црноморску флоту и да прекине виталне руске линије за снабдевање.

Лист је навео да украјински војници пролазе специјалну обуку у центру за одбрану на југозападу Енглеске. Њима ће бити додељена кључна улога у акцијама Оружаних снага Украјине против Крима, које ће подржати Ваздухопловство и Морнаричке снаге Украјине.

И тако су се објавиле претње: кијевске власти намеравају да употребе нове ракете великог домета против Крима, које ће испоручити Велика Британија, Немачка и САД, како би пореметиле снабдевање руских трупа.

Ако се свему дода да је претходно Министарство одбране Велике Британије признало да је више од 10.000 украјинских регрута прошло обуку на тајним локацијама британске војске у оквиру пакета војне помоћи коју Лондон шаље Кијеву, онда је слика потпунија.

Написе западних медија о заузимању Крима руски експерти виде као пропаганду и део психолошког рата. То је тактика застрашивања противника и његовог јавног мњења.

Руски стручњаци објашњавају да је у овом тренутку таква пропаганда потребна Кијеву и Западу, с обзиром на неуспехе украјинске контраофанзиве.

„Кримска операција“ ће укључивати ваздушне, копнене и поморске нападе.

Западне земље, савезници Кијева, сматрају заузимање Крима једним од најважнијих циљева украјинске контраофанзиве. Да ли за њих и оне у Кијеву полуострво има симболично значење или је нешто друго у питању.

Све ће бити јасније о мотивацији ако се сетимо да су пре десет година откривене велике резерве гаса на Криму. Планови Кијева 2013. године, били су да се на Криму и у Црном мору годишње експлоатише и до десет милијарди кубних метара гаса али и нифте, а концерн предвођен „Ексон мобилом”, америчким енергетским гигантом, спремао се да отпочне бушења.

Договори Кијева и "Ексон мобила" су били да се на Криму и у Црном мору од 2017. године почне бушење и експлоатација, како је то тада тврдило украјинско министарство за енергију.

Након државног пуча у Кијеву и мартовског референдума 2014. године, на коме је скоро 97 одсто Кримљана и скоро 96 одсто становника Севастопоља гласало за присаједињење Русији, планови о огромној заради западних компанија на Криму су једноставно пропали. Или, привремено заустављени, како они верују, а сада покушавају да притиском на Кијев и шта све уз то иде, наставе тамо где су стали.

Експерти напомињу да „пар хиљада“ обучених специјалаца не може да реши тако захтеван задатак какав је заузимање Крима, указујући истовремено на чињеницу да је потребно и неколико година да се припреми искусан борац.

„Чињеница је да Украјина нема могућности да изврши нападе на Крим из ваздуха, нити са мора. Немају ни морнарицу, ни ваздухопловство, тврде они који су упућени у однос снага а таквих није мало.

Руски војни експерт Виктор Литовкин истиче да су планови о заузимању Крима унапред осуђени на пропаст.

„Крим има веома моћну, снажну одбрану и мислим да нико неће успети да пробије ту одбрану“, нагласио је експерт.

Улога Велике Британије у конфликту у Украјини је огромна, али се прелази преко чињенице да је “Ексон” америчка компанија и да се “преко баре” кувају и смишљају планови.

Велика Британија испоручује оружје Украјини, у Украјини раде енглески војни инструктори, а такође делује и британска обавештајна служба. Велика Британија је увек била противник Русије. Али све то исто ради и САД, али мудрије, и често потура „курире”.

За Русе, Крим није само територија, већ има посебно историјско и духовно значење, с обзиром на то да је руски кијевски кнез Владимир управо у Херсонесу, данашњем Севастопољу, примио хришћанство 988. године. Крим је за Русију и од стратешког значаја. Севастопољ, град који је основала царица Катарина Велика, 14. јуна 1783. године, после присаједињења Крима Русији као главну базу руске Црноморске флоте, и данас је седиште руске флоте, и представља најважнију стратешку тачку у црноморском региону и руски излаз на топла мора.

Полуострво је артерија кроз коју Русија гура трупе и оружје у јужну Украјину, као и обрамбена позадина за руске снаге које држе део регије Херсон.

Дмитриј Медведев је упозорио  да ће Русија употребити „апсолутно све оружје" ако Украјина покуша да поврати Крим.

Како ствари стоје, ниједна страна није близу победе, тако да ће сукоб потрајати. Прогнозе у рату су незахвалне. Крим је леп и привлачан комад територије , али су „гас и нафта у изобиљу” још привлачнији и главни мотивишући фактор за војну акцију.

Izvor
Logged
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Today at 08:12:45 am
Location: Beograd
Posts: 17 804


« Reply #1879 on: August 03, 2023, 08:32:06 am »


Херсон, староруски Корсуњ, старогрчки Херсонисос на Понту (Црном мору) је и место где се у Христоса обратио - крстио Владимир "красно сунашце" - красное солнышко, пре него што је као књаз Кијевски отишао у Кијев - Мајку Градова Руских и повео акцију која ће довести до крштења Русије 988. године у близини места у Кијеву које се данас зове Крешчатик(!) и данас није баш на обали Дњепра.
Logged
Pages:  1 ... 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 [188] 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.027 seconds with 22 queries.