Ekonomski uticaj sukoba u Ukrajini

[Dreadnought]

Francuska: "Potpuni prekid"


Francuski ministar finansija Bruno Le Mer izjavio je danas da je potpuni prekid isporuka ruskog gasa trenutno najverovatniji scenario, prenosi Rojters.

On je to rekao na konferenciji o poslovanju i ekonomiji, navodi agencija.

"Moramo da se pripremimo za potpuni prekid isporuka ruskog gasa. To je, barem kako sada stvari stoje, najverovatniji scenario", rekao je Le Mer.


izvor

[Dreadnought]

"Nemačka blokira 9 milijardi evra pomoći Ukrajini"


Italijanski list Korijere dela sera objavio je da Nemačka blokira 9 milijardi pomoći EU Ukrajini.

Prema izvorima lista, Nemačka je više od mesec dana blokirala isplatu ove značajne finansijske pomoći Ukrajini. Kako prenosi Korijere dela sera, Berlin je odobrio isplatu samo prve tranše od milijardu evra.

List tvrdi da nemački ministar finansija Kristijan Lindner ne odobrava da Brisel ponudi toliku finansijsku pomoć Ukrajini na račun evropskog duga.


izvor

[Dreadnought]

Mere štednje u Bundestagu: Leti toplije u zgradi, zimi hladnije


Nemački savezni parlament Bundestag i savezni državni parlamenti planiraju da smanje temperaturu grejanja zimi i smanje hlađenje leti u okviru mera štednje, prenose nemački mediji.

Odbor za opšte poslove Bundestaga odlučio je krajem nedelje da sve prostorije saveznog parlamenta više ne budu grejane na 22 stepena, već na 20 stepeni zimi. Istovremeno, u letnjim mesecima stotine prostorija se hlade ne na 24, već na 26 do 28 stepeni.


izvor

[Dreadnought]

Njujork tajms: Bajden ukida embargo na rusku naftu


U jeku rata u Ukrajini i sve brojnijih sankcija koje zapadne zemlje uvode Rusiji, Njujork tajms prenosi da će uskoro doći do promene strategije Sjedinjenih Američkih Država. Naime, Džozef Bajden već je naložio svojim saradnicima da oforme plan koji će omogućiti protok ruske nafte, ali po ograničenim cenama.

Zvaničnici Bele kuće strahuju da bi nova runda evropskih sankcija usmerenih na protok ruske nafte do kraja godine mogla da dovede do ponovnog skoka cena energenata. Ovo bi zadalo veliki udarac zapadnim ekonomijama, a naročito Sjedinjenim Državama.

Da bi sprečili taj ishod, američki zvaničnici žele da osmisle plan koji ne bi kršio sankcije uvedene Rusiji, ali bi istovremeno omogućio bi da ruska nafta stiže na globalna tržišta, ali po značajno sniženoj ceni.

Čelnici EU već su napravili dogovor oko embarga na rusku naftu, koji bi trebalo da stupi na snagu do kraja godine. U planu je smanjenje zavisnosti od ruskih energenata u nekoliko faza, dok je potpuni prekid uvoza planiran za decembar ove godine.

Iako je sam Bajden podsticao uvođenje embarga, zajedno sa ostalim paketima sankcija, čini se da predsednik SAD strahuje do poremećaja na svetskom tržištu koje će izazvati embargo.

Analitičari su izračunali da bi drastično smanjenje zaliha moglo da dovede do porasta cena nafte na 200 dolara po barelu ili više, što znači da Amerikanci plaćaju sedam dolara za benzin. Globalni rast bi mogao da se preokrene jer potrošači i preduzeća smanjuju potrošnju kao odgovor na veće cene goriva i pošto su centralne banke, koje već podižu kamatne stope u pokušaju da ukrote inflaciju, prinuđene da troškove zaduživanja dodatno poskupe.

izvor

[Dreadnought]

Evro na najnižim nivoima u poslednjih 20 godina: Zašto raste dolar?


Na svetskim tržištima vrednost dolara prema korpi valuta je prošle nedelje dostigla novu najvišu vrednost u 20 godina.

Pritom je kurs evropske valute prema dolaru skliznuo na najniži nivo za isto toliko godina jer privredi Evrozone preti recesija.

Dolarov indeks, koji pokazuje kretanje vrednosti američke prema ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, porastao je prošle nedelje 1,5 posto, na otprilike 107,00 bodova, a u jednom je trenutku dostigao i 107,79 bodova, novu najvišu vrednost u 20 godina, prenosi Indeks.

Pritom je dolar prema evropskoj valuti ojačao 2,2 posto, pa je cena evra skliznula na 1,0185 dolara, a u jednom je trenutku zaronila na 1,0072 dolara, novu najnižu vrednost u 20 godina. Kurs dolara porastao je i prema japanskoj valuti, za 0,6 posto, na 136,10 jena.


Zašto raste dolar?

Dolarov indeks porastao je za više od 1 posto drugu nedelju zaredom, što se ponajviše pripisuje agresivnom povećanju kamatnih stopa američke centralne banke. Prošle nedelje je objavljen zapisnik s junske sednice Feda, na kojoj su kamate povećane za 0,75 postotnih bodova.

Zapisnik je pokazao da se čelnici centralne banke slažu da bi na sednici u julu trebalo dodatno povećati ključne kamate za 0,50 ili 0,75 postotnih bodova, s obzirom na to da se inflacija u SAD kreće na najvišim nivoima u više od 40 godina, iznad 8,5 posto.

Na tržištu novca sada se procenjuje da će ključna kamata u martu iduće godine dostići vrhunac od 3,44 posto, dok se nedavno procenjivalo da bi do maja mogla biti 4 posto. Trenutno se kreće na 1,58 posto.

Japanska valuta je, pak, pod pritiskom slabosti treće po veličini svetske privrede, mada japanska centralna banka, za razliku od većine ostalih centralnih banaka u svijetu, i dalje pokušava da podrži privredu labavom monetarnom politikom.

U petak je, neposredno nakon kobnog atentata na bivšeg premijera Šinza Abea, jen ponešto ojačao jer važi za sigurno utočište kapitala u nesigurna vremena. No, ubrzo se ponovo našao pod pritiskom.


izvor

[Dreadnought]

Rusija blokira kazahstansku naftu na putu do EU?


Kazahstan je bitan dobavljač nafte za Evropu, ali kuburi sa rutama – najvažnija ide preko Rusije i Crnog mora.

Rusija uz izgovore zaustavlja naftu i kažnjava Kazahstan zbog pokušaja da vodi politiku nezavisnu od Moskve, piše DW.

Neverovatna slučajnost koja pogađa snabdevanje Evrope energentima odigrala se početkom sedmice. U ponedeljak (4. jul) je kazahstanski predsednik Kasim-Jomart Tokajev telefonirao sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i rekao da je Kazahstan spreman da podrži EU u trenutnoj krizi sa energentima.

U utorak (5. jul) je Okružni sud u ruskom lučkom gradu Novorosijsku naložio da se na trideset dana zaustavi rad naftnog terminala kojim najveći deo kazahstanske nafte ide ka Evropi. I to jer su ruski regulatori tobože utvrdili da ne postoji valjan plan za sprečavanje ekoloških hazarda.

U četvrtak (7. jul) je kazahstanski predsednik Tokajev demonstrativno naložio da se potraže alternativni putevi ka Evropi.


Treća blokada u par meseci

Odluka ruskog suda bila je poruka Tokajevu, kaže politikološkinja Lejla Alijeva sa Univerziteta Oksford. "To je bila reakcija na sve jače nastojanje Kazahstana da vodi politiku nezavisnu od Moskve“, navodi ona za DW.

Mnogi u Kazahstanu, bivšoj sovjetskoj republici, strahuju od "ukrajinskog scenarija“ u njihovoj zemlji. Na nedavnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu mnoge posmatrače zatekle su jasne izjave predsednika Tokajeva koji je rekao da njegova zemlja neće priznati samoproglašene republike u Donbasu, te da će poštovati zapadne sankcije.

Ruska blokada kazahstanske nafte već je treća od početka agresije na Ukrajinu. U martu su navodno zbog oluje oštećena dva od tri postrojenja kojima se nafta upumpava u tankere, koji potom odu Crnim morem. Tada je nemački ekonomski list Handelsblat primetio da za dvadeset prethodnih godina, koliko radi naftovod, nevreme nikad nije izazvalo slične teškoće.

Sredinom juna je pak počela navodno rutinska pretraga voda oko luke – za morskim minama iz Drugog svetskog rata. Trebalo je da traje deset dana, ali je produžena na dvadeset.

"Mislim da Kremlj igra na kartu da će Kazahstan ući u pregovore i načiniti ustupke“, kaže Alijeva. "Ali ishod takvog pritiska je obično suprotan. Zemlje intenzivnije počnu da tragaju za alternativnim izvorima, savezima i tržištima.“


Dug put preko Azerbejdžana

Doduše, brzih alternativa nema. Zato je u telefonskom razgovoru Tokajev pozvao Mišela da se EU uključi u izgradnju "alternativnih prekokaspijskih koridora“. Tu se misli na naftovod duž Kaspijskog mora, do Azerbejdžana. Onde počinje naftovod od koji vodi preko Bakua i Tbilisija do turske sredozemne luke Džejhan.

Nemačka već dve decenije kupuje kazahstansku naftu, i to sve više. Prošle godine je tako Kazahstan postao treći najveći isporučilac, posle Rusije i SAD. Uloga ove azijske zemlje mogla bi da postane još značajnija kada krajem godine stupi na snagu embargo EU na rusku naftu.

Što se tiče cele EU, Kazahstan je pre početka pandemije sa udelom od 7,65 odsto isporučene nafte bio u pet najvažnijih dobavljača EU, ispred SAD i Saudijske Arabije.

Mihael Krutičin, ruski stručnjak za energetiku, kaže za DW da blokada kazahstanske nafte neće izazvati veće havarije u EU. "To bi moglo da pogorša snabdevanje rafinerija u EU, ali teško mi je da procenim u kojoj meri. Naposletku, na svetskom tržištu trenutno ne manjka nafte.“


izvor

[Dreadnought]

Litvanija proširila trgovinske sankcije


Litvanija je danas proširila listu robe na koju se odnose mere ograničenja trgovine preko njene teritorije do ruske enkave Kalinjingrad, u okviru postupnog uvođenja ranije najavljenih sankcija Evropske unije, saopštio je portparol litvanske carine. Lista sankcionisane robe od danas uključuje i beton, drvo, alkohol i industrijske hemikalije na bazi alkohola, naveo je portparol, izveštava Rojters.


izvor

[Dreadnought]

Prekidaju se isporuke gasa Severnim tokom 1


Najvažniji gasovod kojim se dostavlja ruski gas Nemačkoj, Severni tok 1, zbog remonta od sutra, kako je ranije najavio operater, neće raditi.

To povećava strepnju u Nemačkoj da bi to mogao značiti potpuno "zavrtanje slavine".

Ministar privrede Robert Habek izrazio je strah da Rusija i nakon remonta neće više isporučivati gas.

Radovi će trajati 10 dana, do 21.jula, pa tokom remonta više neće biti isporuka gasa iz Rusije Nemačkoj. Rusija je već u junu značajno smanjila količine koje isporučuje Zapadnoj Evropi, uz obrazloženje problema zbog nedostajuće turbine.

Prema podacima Savezne agencije za mreže, Nemačka trenutno dobija svega oko 40 odsto gasa preko Severnog toka. I preko drugih gasovoda je Nemačka dobijala manje količine gasa.

Vlasti u Berlinu polaze od toga da bi isključenje Severnog toka 1 moglo trajati duže nego što je najavljeno, možda i do dve nedelje. Međutim, od produženja remonta veći je strah da bi Severni tok i nakon radova mogao ostati bez gasa. Nemački vicekancelar i ministar privrede Habek rekao je da očekuje i najgori scenario.

"Sve je moguće, sve se može dogoditi. Može biti da će biti isporučivano više gasa, više nego ranije, ali može doći i do potpune obustave isporuka", podvukao je on.

Taj strah deli i nemačka industrija, pre svega hemijska i farmaceutska, koja je veliki potrošač energije. Direktor VCI Volfgang Grose Entrup rekao je da se industrija priprema za smanjenje ili čak obustavu isporuka. Prema njegovim rečima, najpre bi probleme osetile kompanije na jugu i jugoistoku Nemačke zbog sistema gasovoda, dok bi sever i zapad mogao da se jednostavnije snabdeva preko luka.

U velikim kompanijama kao što su BASF, Merck ili TisenKrup u toku su pripreme za vanrednu situaciju. Iz Tisen Krupa poručuju da su mogućnosti da se štedi gas u proizvodnji gotovo minimalne. Ograničenja u snabdevanju gasom, kažu, značila bi i ograničenja u proizvodnji.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka prestala da dobija gas preko Severnog toka 1 zbog „planiranih radova”


Na ruskom gasovodu „Severni tok-1“ počeli su planirani radovi za 10 dana, usled čega je potpuno obustavljeno snabdevanje Nemačke gasom preko njega.

Kako piše „Evropska istina”, prenosi Tagesspiegel.

Prema podacima na sajtu operatera, snabdevanje gasom je prestalo u 6 sati ujutru. Radovi bi trebalo da traju deset dana, do 21. jula, na nivou hardvera i softvera.

Međutim, vladine strukture Nemačke strahuju da bi zakazani tehnički radovi mogli prerasti u „kontinuirano održavanje iz političkih razloga“.

Ranije u julu, šef Evropske komisije upozorio je na opasnost od potpunog prekida isporuke ruskog gasa u EU. U francuskoj vladi ovo se već smatra najverovatnijim scenarijem.

Podsetimo, Kanada je pre neki dan pristala na izuzetak od sankcija Rusiji i odlučila da Nemačkoj vrati turbinu za Severni tok-1, koja je bila na tehničkom održavanju u Kanadi.


izvor

[Dreadnought]

Stupile na snagu nove sankcije na rusku robu za Kalinjingrad


Litvanija je u proširila ograničenja na trgovinu preko svoje teritorije prema ruskoj eksklavi Kalinjingrad, pošto su postepeno uvode ranije najavljene sankcije Evropske unije, rekao je portparol litvanske carine.

Kako je naveo, roba koja podlaže embargu od ponedeljka ujutro uključuje beton, drvo, alkohol i industrijske hemikalije na bazi alkohola.


izvor

[Brok]

Rusi intenzivirali napade na istoku, obustavljena isporuka gasa Severnim tokom

11.07.2022.

Rat u Ukrajini, 138 dan. Ukrajinska vojska navodi da su Rusi pokrenuli talas bombardovanja na istoku zemlje u pokušaju da osvoje ceo Donbas.

Obustavljena isporuka ruskog gasa Severnim tokom zbog redovnog remonta. Evropske zemlje su veoma zabrinute da li će gas ponovo poteći. Evropska komesarka Ulva Johanson kaže da se broj ukrajinskih izbeglica u EU smanjuje na predratne nivoe.

Autori: N1 Beograd, Hina, Rojters

[Dreadnought]

Francuska industrija počela je da prelazi na mazut u slučaju prekida isporuke gasa iz Ruske Federacije


Francuske energetske kompanije pojačavaju planove za vanredne situacije i prebacuju svoje gasne kotlove na mazut u nastojanju da izbegnu poremećaje ako bilo kakvo dalje smanjenje isporuke ruskog gasa dovede do nestanka struje, piše Euractiv, prenosi „Evropska istina“.

Okupljajući se tokom vikenda na ekonomskoj konferenciji na jugu Francuske, nekoliko najviših rukovodilaca reklo je da se pripremaju za moguće nestanke struje.

„Ono što smo uradili je da smo pretvorili naše kotlove da rade na gas ili naftu, a možemo čak i da pređemo na ugalj ako treba“, rekao je Florent Menego, šef jednog od vodećih svetskih proizvođača guma Michelin.

„Cilj je da se izbegne zatvaranje fabrike u slučaju da se suočimo sa nestašicom“, dodao je on, rekavši da, iako je nestašica gasa u Evropi verovatna, nafta će i dalje biti dostupna kao alternativa.

Predsednik odbora još jedne velike industrijske kompanije, koji je želeo da ostane neimenovan, rekao je na marginama konferencije da veruje da sva velika preduzeća planiraju da pređu na mazut.

Francuska se oslanja na nuklearnu energiju za oko 70% svoje električne energije, što znači da je mnogo manje zavisna od ruskog gasa od susedne Nemačke.

Međutim, državni proizvođač električne energije EDF bori se da zadovolji potrebe Francuske zbog prekida u zastarjelim elektranama, što dodatno opterećuje ostatak energetskog sektora. Proizvodnja električne energije u 29 od 56 nuklearnih reaktora je zatvorena radi inspekcije i popravke.

Podsetimo, ministar ekonomije i finansija Francuske Bruno Le Mer upozorio je na izuzetno veliku verovatnoću da će Moskva potpuno prekinuti isporuku gasa Evropi. Ranije u julu, šef Evropske komisije je upozorio na opasnost od potpunog prekida isporuke ruskog gasa u EU.

Šef Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol savetovao je Evropi da se hitno pripremi za to da će Rusija zimi potpuno prekinuti isporuku gasa.


izvor

[Dreadnought]

„Gasprom” je za trećinu smanjio isporuke Italiji


Rusija smanjuje isporuku prirodnog gasa Italiji za trećinu u odnosu na prosek poslednjih dana.

Ovo je saopštila državna energetska kompanija Eni, piše „Evropska istina“ pozivajući se na Ansu.

„Gasprom“ je najavio da će za danas snabdevati Eni zapremine gasa od približno 21 milion kubnih metara dnevno, u poređenju sa prosečno oko 32 miliona kubnih metara dnevno poslednjih dana“, saopštila je kompanija.

Posle početka ruske invazije na Ukrajinu, italijanska vlada je objavila nameru da postane nezavisna od snabdevanja ruskim gasom. Zemlja dobija značajan deo gasa iz Rusije, pa je vlada sklopila nove sporazume sa drugim dobavljačima gasa kao što su Azerbejdžan, Katar i Alžir.

Od tada, Italija je takođe kupila dva terminala za skladištenje i regasifikaciju LNG-a preko svog operatera gasa Snam.


izvor

[Dreadnought]

Kijev razočaran zbog vraćanja ruske turbine u Nemačku


Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine pozvalo je kanadskog otpravnika poslova da izrazi razočarenje zbog odluke vlade u Otavi da vrati Nemačkoj popravljene Simens turbine koje se koriste za gasovod Severni tok.

Navodi se da je odluka Kanade da dozvoli slanje popravljene ruske turbine iz svoje radionice u Nemačku neophodan prvi korak da se turbina na gasovodu Severni tok 1 aktivira, a da je cilj da se to dogodi što pre, saopšteno je ranije iz sedišta nemačke kompanije Simens.


izvor

[Dreadnought]

Zbog poskupljenja menjaju navike, žele da smanje troškove – odriču se i ljubimaca


U Austriji sve više ljudi ima problema sa poskupljenjima i velikom inflacijom, pa su mnogi odlučili da se odreknu kućnih ljubimaca.

Dom za napuštene životinje u Fezendorfu pokraj Beča suočen je sa talasom ostavljanja kućnih ljubimaca zbog rastućih troškova života.

"U našem domu trenutno smo suočeni sa masivnim brojem dovođenja ljubimaca kako velikih tako i malih"; saopštila je organizacija "Zaštita životnja Austrija".

Istovremeno ukazuju da još stotine činija za hranu koje treba napuniti stavljaju i tu organizaciju pred veliki izazov, jer je ovo sada četvrti talas ostavljanja kućnih ljubomaca u protekle dve godine.

Inače, ova organizacija se svakodnevno brine o 1.200 napuštenih životinja u domu u Fezendorfu.


Tri četvrtine Austrijanaca već štedi energiju

Usled talasa poskupljenja u Austriji sve više građana je počelo da štedi energiju.

Istraživanje javnog mnjenja, koji je objavio nedeljnik "Profil", pokazuje da 77 odsto Austrijanaca već štedi struju i drugu energiju u domaćinsvu.

Oko dve trećine ispitanika, 66 odsto, kazalo je da trenutno manje koristi automobil.

Samo 20 odsto je navelo da i pored krize nisu promenili navike, niti štede struju ili gorivo.


izvor